"Чизма" се тресе: Пао референдум, шта даље?

На потезу је предсједник Италије Серђо Матарела, а према агенцији Франс прес постоје три могућа сценарија за даљи развој ситуације.

Према првом, Ренци ће послије посљедњег састанка свог кабинета данас посјетити Матарелу који би од њега могао да затражи да формира нову владу. Теоретски, парламент би могао да изгласа Ренцију повјерење или са актуелном већином или са новом, укључујући странку Напред Италија Силвија Берлусконија.

Међутим, на конференцији за новинаре ноћас послије објављивања резултата референдума стекао се утисак да Ренци искључује ту могућност.

"Моје искуство владања завршава се овдје", рекао је он обраћајући се јавности након објављивања прелиминарних незваничних резултата референдума, према којима је "против" уставних реформи гласало између 57 и 61 одсто гласача, док је "за" било између 39 и 43 одсто.

Тако убједљив резултат чини повратак Ренција мало вјероватним, оцјењује АФП.

Друга опција било би именовање технократске владе што је, према оцјени АФП, и највјероватнији сценарио. То значи да би Матарела именовао предсједника владе уз подршку актуелне или нове проширене већине.

Међу именима која циркулишу министар финансија Пјер Карло Падоан и предсједник Сената Пјетро Грасо.

Прелазна влада би имала задатак да усвоји буџет за 2017. године и преда га парламенту на гласање, као и да модификује нови изборни закон прије следећих избора.

Прелазни премијер би такође мога да одлучи да настави рад до краја актуелног мандата парламента у фебруару 2018. године што био веома непопуларан потез нарочито међу политичким покретима као што су Пет звијездица који желе ванредне изборе.

Трећа опција односила би се на хитно распуштање парламента, што је, како наводи АФП, мало вјероватно.

Недавна изборна реформа имала је за циљ да осигура да водећа странка има парламентарну већину у Дому посланика, док неуспијех уставне реформе Сената значи да се његови чланови и даље бирају по пропорционалном систему чиме два дома остају непомирљива, а парламентарна већина скоро немогућа.

Популистички покрет Пет звијезда оснивача и лидера Бепе Грила тражио је да се избори одрже за "недјељу дана" верујући да би изборни закон могао да се измијени у Сенату ако буде потребно како би он био усклађенији са оним из Дома посланика.

Међутим, већина других политичких партија које имају већину у парламенту, са тим се не слаже управо да би се избјегла побједа политичке странке. Умјесто тога они заговарају реформу изборног закона.

На крају ће председник Матарела бити тај који ће одлучивати о непосредној будућности Италије и осигурати већину за формирање технократске владе ако жели да избјегне, као што многи аналитичари вјерују, превремене изборе сљедеће године.

На другом крају свијета, после пораза на референдуму и најављене Рецијеве оставке токијске берзе отворене су данас са акцијама у паду.

Италијански медији данас су на првим странама једногласно истакли како нико није очекивао овако надмоћну побједу опције "не" на референдуму.

"Коријере дела Сера" тако пише да је побједио талас опције "не", "Република наводи да се ради о тријумфу опције против, док "Фато квотидијано" истиче како је "Устав побједио Ренција 59 према 41".

(Агенције)