Ужасно! Ко је и зашто "пуцао у главу" легенди Партизана?!

Ривалитет је једно, а скрнављење мурала посвећених легендама фудбалских и не само фудбалских клубова, па још оних које нису међу живима, је нешто сасвим друго.

И тешко је наћи праву реч за то.

Неко веома "храбар" и "смео" у глуво доба ноћи "пуцао" је црвеном бојом покојном Милошу Милутиновићу у чело, а није искрварило само поштовање које би сви требало да имамо према "Плавој Чигри" – овековечено муралом на углу улица Царице Милице и Маршала Бирјузова у центру Београда – већ је искрварило и неписано правило у свету навијача које налаже, или би бар требало да налаже, да се овакве ствари никада не раде.

Милош Обрад Милутиновић рођен је 5. фебруара 1933. године у Бајиној Башти, у време Краљевине Југославије, наступао је за Партизан, ОФК Београд, Бајерн Минхен, Париз, Стад Франсез и поново ОФК Београд, а за репрезентацију Југославије играо је 33 пута и дао 16 голова.

За историју светског фудбала важан је и утолико што је постигао два гола на првој икада одиграној утакмици у Купу шампиона, у сезони 1955/56, завршеној ремијем 3:3 између Партизана и Спортинга из Лисабона. Потом, постигао је и четири гола у реваншу, у Хумској, за победу од 5:2, а онда и два гола у победи над Реал Мадридом у реваншу четвртфинала за 3:0, што није било довољно јер је будући првак Европе у првом мечу победио 4:0.

На 213 утакмица за Партизан постигао је 231 гол и освојио два Купа Маршала Тита, 1954. и 1957. године.

"Током 1959. се разболео. Лекари су констатовали туберкулозу, у то време болест од које се још увек умирало", писао је познати новинар Владимир Станковић за "Време".

"Бајерн из Минхена платио је операцију, уз услов да понесе његов дрес кад се опоравио. Милош се вратио и наредних неколико година играо за Баварце и за Расинг из Париза. У позним играчким годинама вратио се у Југославију и са 36 потписао заједно са својим великим пријатељем Драгославом Шекуларцем (другом Звездином звездом, прим. аут) за ОФК Београд".

По завршетку играчке каријере тренирао је бројне клубове, између осталог ОФК Београд, Атлас из Гвадалахаре, Бешикташ, Вележ, Партизан, репрезентацију Југославије од 1984. до 1986, поново Бешикташ и још једном Партизан, у сезони 1990/91.

Милош је имао и два брата, такође легенди југословенског и српског фудбала, а то су Бора Милутиновић и Милорад Милутиновић.

Умро је у Београду 28. јануара 2003, у 70. години.

Године 2016, такође у Београду, некоме је засметао мурал с његовим ликом...

Извор: мондо.рс