Браво, деда! Има 81 годину и тражи нови клуб!

Без старца нема ударца! А најстарији британски фудбалер, 81-годишњи Дики Бортвик одушевио је острвску јавност изјавом да не размишља о повлачењу и да је кренуо у потрагу за новим клубом. Овај живахни декица из регије Дорсет пожалио се у разговору за Дејли мејл да већина клубова, оних који имају ветеранске секције, неће да му пруже шансу јер за њих углавном наступају 40-годишњаци.

Бортвик је навео и да је једина понуда коју за сада од једног клуба који се бави ходајућим фудбалом. То је верзија фудбалске игре намењена најстаријима, односно пензионерима. Јунака ове приче то не занима и понуду је одбио без двоумљења јер тврди да још увек може да трчи 90 минута без већих проблема!

Претходних четрдесетак година провео је готово редовно играјући за локални клуб из Вејмута, Вајк Ренџерс, али је остао без ангажмана и то га је натерало у потрагу за новим клубом. Каријеру је почео сада већ давне 1948. године.

Иначе, Бортвик тврди да је одиграо око 1.600 утакмица, никада није добио жути ни црвени картон, а мисли да је постигао око 400 голова. Он кондицију одржава индивидуалним тренинзима у башти своје куће.

“Проблем је што у овом крају нема много екипа са старијим фудбалерима попут мене. Раније је било бар десетак врхунских тимова са ветеранима. А и у данашње време су се потпуно промениле те ветеранске екипе. Сада се и ту баш такмиче, па није баш згодно за неког мојих година. Шансу добијам на хуманитарним мечевима којих је мало. Да ми неко каже - сутра имамо утакмицу - одмах би дотрчао. У 81. години сам психофизички спреман да играм. А знање које имам је још ту“, казао је он.

Цела прича додатно добија на тежини ако се зна да се Бортвик успешно опоравио од рака простате. Ове године одиграо је само један меч, али је ту било и играча који су знатно млађи од њега

“Људи причају да сам вероватно најстарији фудбалер на свету, а свакако да не знам никог другог који има оволико година, а може да игра 90 минута“, каже овај пензионер.

Иначе, фудбалом је почео да се бави са 12 година, а први клуб му је био шкотски Инвергордон. Носио је и дрес Рос Каунтија, пре него што се преселио на крајни југ Енглеске. Ако не пронађе нови клуб, на терен ће поново тек у априлу следеће године када има заказану једну хуманитарну утакмицу.

Шта год да се деси, овај деда заслужио је велико поштовање, а млађе генерације свакако би могле да науче од њега шта значи бити гладан фудбалске игре.

Извор: моззартспорт