Без моногамије, људи би имали кост у пенису?

Пре него што се почне са објашњавањем важно је навести пар чињеница о бакулуму, латинском називу за кост у пенису. Разлике у њиховој величини код сисара су различите, не само због различитих величина самих врста, већ су код неких пропорционално много веће.
Примера ради, бакулум код моржева је дугачак више од пола метра, код бонобоа (патуљасте шимпанзе) је тек осам милиметара.

Зато су научници у новој студији, објављеној у Процеедингс оф тхе Роyал Социетy, кренули са праћењем еволутивне историје бакулума како би одговорили на значајне разлике у величини.

Истраживање је коначно потврдило пропорционални однос између дужине кости и развратности одређене врсте. Што промискуитетнија врста, то већи бакулум.

Кит Опи, докторант на Лондонском универзитетском колеџу који је предводио истраживање, рекао је за Гардијан да је дужина кости у пенису посебно дужа код мужјака који се упуштају у „продужени полни однос“, којим научници подразумевају сваки полни однос дужи од три минута.

Мужјаци користе „продужени полни однос“ како би задржали женке подаље од своје конкуренције, док траје оплодња.

„Далеко од тога што је можда пријатан начин да се проведе време, 'продужени полни однос' је такође начин да се женка спречи да одлута и пари са другим мужјаком пре него што је сперма првог оплоди“, објашњава Матилда Бриндл, коауторка студије.

РТС
фото:интернет