Строжија правила на границама ЕУ

До сада су се регистровали само они који нису држављани Европске уније, Швајцарске, Исланда и Норвешке, а од сада ће се то односити и на њих. Није тешко предвидјети да ће то створити додатне гужве и успорити прелазак тих граница, поготово у вријеме годишњих одмора.

Цијели проблем је настао након што се протеклих година открило да су неки од терориста, који су организовали и провели нападе и у Европи и другдје по свијету, такође били држављани ЕУ који су уживали слободу кретања па је било тешко пратити куда се крећу.

Као мјера за јачање контрола уводи се систем Етиас, према којем се особе које нису ЕУ држављани сами морају путем интернета унапријед регистровати у систем, најавити долазак у ЕУ, платити пет евра за регистрацију и онда могу унутар пет година слободно путовати у државе Европске уније. Битно је да службе у ЕУ знају ко улази и излази из Уније.

Шта то значи конкретно за грађане БиХ? Прелазак границе у на примјер Хрватску из смјера БиХ, Србије и Црне Горе трајаће нешто дуже него досад, јер гранични полицајци неће само погледати ваше документе и слику, него вас и регистровати.

За аутобус од 60 путника који иде, на примјер из Сарајева за Загреб то свакако значи дуже вријеме проведено на граници. Што се тиче преласка границе са Словенијом и Мађарском које су обје дио шенгенског простора, настоји се пронаћи рјешење према којем регистрацију не би требали радити и словеначки и хрватски гранични полицајци, него ће бити довољно да то одради само једна страна.

Како је хрватска граница према БиХ, Србији и Црној Гори спољна граница ЕУ, а она према Словенији и Мађарској спољна граница Шенгена, када нове мјере ступе на снагу могле би успорити прелазак границе. Зато су и Хрватска и Словенија на самиту ЕУ у Бриселу тражиле флексибилнији приступ како би се оставила могућност за рјешење које не би довело до значајнијег успоравања саобраћаја и протока робе и људи.

Извор: Глас Српске
Фото: Глас Српске