Не занемаривати пријетње тероризма

"Стварна је и утолико да сви расположиви капацитети морају бити перманентно мобилизовани не би ли се пријетња на вријеме уочила и одмах спријечила. У времену када је то 'топ' сигурносна глобална пријетња, крајње је неодговорно, барем с нивоа власти, лицитирати о степену озбиљности пријетње од тероризма у свим његовим појавним облицима", сматра Крешић.

Коментаришући реакције које је у БиХ изазвала изјава хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић о безбједносним пријетњама које долазе из БиХ, Крешић је рекао да су појединци реаговал из овога или онога разлога, али да нико није ушао у суштину проблема.

"Једни су се ограничили на паљбу због 'руског утицаја', а други су се ограничили на паљбу због 'радикализованог ислама' и 'мијењања начина живота'. 'Професионалци' су се бавили бројкама. Али, нико није реаговао на бит изјаве – да у БиХ постоје велике безбједносне пријетње које су друге забринуле. Једно од запажања на реакције може бити и да је свима у БиХ, осим Хрватима, највећа пријетња Република Хрватска или барем да је већа од пријетње радикализма и тероризма", истакао је Крешић.

Замјеник министра безбједности БиХ упозорио је да се, осим на декларативном нивоу, мало тога ради када је у питању дерадикализација.

"Радикализација је дуго трајала, а за дерадикализацију треба барем једнако времена, ако не и више. А успјећемо једино ако се у тај задатак сви сегменти у БиХ одлучно и искрено упусте. Треба имати на уму да су радикализам и насилни екстремизам 'најбољи предуслов' тероризму", додао је Крешић.

Он је упозорио и на проблем формирања нових безбједносних тијела.

"Склони смо измишљати тијела и поред постојећих компетентних. Тако имамо Ударну групу за борбу против тероризма, добро плаћену, која је, чини ми се, сама себи сврха. Јер, полицијске агенције и Тужилаштво са својим надлежностима јесу заправо задужени за спречавање тероризма", поручио је замјеник министра безбједности БиХ Мијо Крешић.

(Фена)