Материце - симбол породичне везе

Материце се славе недељу дана након Детињаца. У народу се сматра да су Материце од сва три празника ипак најсвечаније. Уочи овога празника деца припреме неки конопац или узицу, и сакрију је испод јастука. Сутрадан устану рано, како би покушали мајку да вежу док још спава, или је “вребају” кад устане, како би јој привезали ноге.

Мајка се обично прави да не зна зашто је везана, и тобоже се отима и моли децу да је ослободе. Деца јој онда честитају празник, након чега им она подели поклоне, како би се “дрешила” (ослободила).

Знајући да ће је деца у току дана опет везивати, припремљене поклоне не даје деци одједном.

Осим мајке, деца везују и своје баке, као и остале мајке из суседства. Жене које имају удате ћерке без деце, одлазе код њих у посету “да се откупе”, носећи колаче и дарове – ћерки материјал за хаљину, а зету кошуљу.

Очеви су последњи породични празник у циклусу који претходи Божићу. На овај дан, обред је био исти као и на Материце, само са очевима у главној улози. Међутим, за разлику од мајки, очеви се нису тако лако дали везати, и обично би везивање трајало краће – према традиционалном схватању, глави куће некако није приличило да дуго буде у тако немоћној позицији.

Очеви би обично данима унапред сакривали све конопце како их деца не би исекла, а деца би покушавала да их некако набаве, како би припремљено дечакала празник.

На дан Очева, најсигурније је било ухватити оца на спавању, а везани отац би по буђењу “грдио” децу, и тобоже љут поделио би им поклоне како би га што пре ослободили.

Сматра се да ова три празника симболизују чврсте породичне везе, мир, слогу и међусобно поштовање и помагање. Осим тога, они су веома значајни за саму децу, која, као главни протагонисти, равноправно са одраслима учествују у обреду, а на тренутке чак и симболично преузимају контролу у кући, што је веома корисно за њихов развој и самопоуздање.

Извор: Пиплметар.рс