Најновије
23:03 Тежак пораз Црвене звезде у гостима против Реала 22:48 Амерички званичник подржао студенте и најавио сарадњу 21:55 Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено 21:52 Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен 21:39 Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца 21:19 Митрополит Иринеј се налази у тешком здравственом стању 20:24 Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ 20:00 Студентска листа тражи истрагу због лажног документа 19:57 Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени 19:51 НИС тражи коришћење сирове нафте из државних резерви

Иконе настају промишљу божјом и руком иконописца

"Иконописац није обичан сликар. Он у својој души, осим умјетничког талента, носи и промисао Божју да ствара и слика и да иза себе у овоземаљском животу остави богоугодна дјела и неизбрисив траг, како у кућама вјерника, тако и у православним светињама“, каже игуманија манастира Вазнесења Господњег у Вардишту Јефимија Стјепић.

Република Српска
Иконе настају промишљу божјом и руком иконописца
Јефимија је иконописачку школу завршила у манастиру Каменац код Груже у Србији гдје се и замонашила. Каже да треба доста молитве, труда и упорности да се изобрази икона која ће бити прозор у небо и пред чијим ће ликом свеца на њој вјерници осјетити снагу божје моћи, благости и чистоте.

„Монахиња Исидора и ја радимо иконе у византијском стилу бојама од природних пигмената које се растварају у жуманцету. Обично ликове светаца и призоре из духовног живота сликамо на 24 каратној подлози“, објашњава монахиња.

Осим славских икона које су најтраженије, монахиње из вардишког манастира досад су иконографисале и три иконостаса. Њихов труд и даноноћни рад види се на иконостасима у двије цркве на Сокоцу и једној у селу Бранковићима код Рогатице.

„У току је сликање икона за иконостас храма посвећеног Светом Јовану Претечи у селу Јасик код Сокоца, која је задужбина породице Пандуревић из тог мјеста“, додаје игуманија Јефимија.

Монахиње причају да иконописање захтијева и стално усавршавање и учење цијелог живота.

„Док се нисам замонашила нисам осјећала никакву склоност ка умјетности осим мог прецизног рада на било ком задатку на коме се нађем. Молећи се пред олтаром, у моју свијест су се дубоко урезали ликови светаца, њихове очи и снага која из њих зрачи. То ме и опредјелило да поченем да се бавим иконописањем", каже монахиња Јефимија.



Много је икона уз мирис тамјана, молитву и свијеће створено у Манастиру Вазнесења Господњег. Иконописачка радионица постала је позната на овим просторима и у дабробосанској епархији.

„Храм у Вардишту, чија је градња почела 1991. године уз ангажовање вјерника и свештеника Милосава Видаковића 2006. је благословом блаженопочившег митрополита Николаја постао први женски манастир у митрополији дабробосанској", каже монахиња Исидора и додаје да је за то вријеме изграђен и манастирски конак.

Само двије монахиње у манастиру у Вардишту урадиле су за кратко вријеме много тога на изградњи инфраструктуре у порти. Опремљене су најнеопходније просторије у конаку, келије за монахиње, уведено гријање, а у плану је да радови буду настављени.

БН телевизија

Коментари (1)

Атеиста

Иконе су сликарска рутина.

Величина текста