Приватизација брише хиљаде радних места

Након рата, на наплату су дошла дуговања повериоцима која су из дана у дана расла. Махом су отварани стечајеви гиганата. Уследила је приватизација и у неким случајевима промена и по неколико власника. Међутим, нигде није покренута производња у пријашњем обиму. Док је БиХ била у рату, њено тржише преузеле су привреде других земаља.

- Након изгубљеног тржишта прелазили смо из социјализма у капитализам, који је заједно са својом другарицом приватизацијом дотукао и оно привреде што се могло оживети– један је од закључака бивших руководилаца ових предузећа и економиста града Приједора, са којим смо разговарали.

Мало је, ипак, оних који желе јавно да говоре о неуспелој приватизацији у Приједору.



Највећи губитак за привреду Приједора је гашење производње у "Целпаку", "Борцу" и "Циглани", јер је у њима било запослено око 4.000 радника. Тако је у "Целпаку", на врхунцу производног замаха 1984. године, укључујући погоне у Козарцу и Козарској Дубици, посао имало 3.300 радника.

Ову фабрику целулозе Приједор је почео да гради 1948. Приједорчани и сада радо кажу да је град градио "Целпак", а онда је "Целпак" градио град.

Производња целулозе покренута је 1952. године, а након осам година и производња папира. Потом, 1970. године купљене су две машине за прераду папира, односно производњу школског и хигијенског папира и разне папирне амбалаже. Годишње се производило 40.000 тона целулозе, 55.000 тона папира и 10.000 тона његових прерађевина.

<имг срц="/стораге/имагес/2017/01/03/140140/приватизација-брисе-хиљаде-радних-места-2.wебп" />

Бивши руководиоци "Целпака" присећају се да се само од извоза у Аустрију, Италију, Турску, Сирију и Египат годишње зарађивало 20 милиона америчких долара. Укупни годишњи приходи били су више од 100 милиона КМ.

"Целпак" је био град у граду, имао је амбуланту, спортске клубове и угоститељске објекте у којима су организоване бројне културне манифестације и наступали популарни певачи. Зграде су ницале, а радници бесплатно добијали станове. И вишак паре из производног погона грејао је јефтино цели град. Ратни сукоби прекинули су извоз и смањили обим производње, која је потпуно обустављена 2001. године.

– Више се радило у рату, него након рата. Свугде у свету након рата је обнављана производња и настајао је економски процват, само је код нас пала индустрија – описују ситуацију.

<имг срц="/стораге/имагес/2017/01/03/140141/приватизација-брисе-хиљаде-радних-места-3.wебп" />

Зато је 2003. године покренут стечај овог гиганта. Међутим, није било заинтересованих купаца. Производне хале су као посебне целине годинама продаване предузетницима. Сада их тамо има 14. Већином су то мале занатлије и предузетници, који су објекте "Целпака" претворили у складишта. Око 10 хектара земљишта, Влада РС преписала је у власништво града Приједора. Ту је индустријска зона "Целпак", у којој је пар предузетника.

Наши саговорници истиче да је најгора ствар која се десила Приједору пропаст "Целпака".

– Да је било разумевања и интереса државе, "Целпак" се могао спасити. Након рата реконструисане су две машине за папир тако да се могла покренути производња папира за коју нисмо имали конкуренцију у региону - тврде они, те додају да је у социјализму напредак био могућ зато што се држава бринула да се не увози оно што сами производимо.

<ем>У Љубији било 5.500 радника

"Целпак" је почео да гради Приједор, а тај посао наставио је РЖР "Љубија". У руднику је пре рата радило 5.500 радника. Сада у РЖР "Љубија" има десет радника, али не копају руду, већ узгајају шампињоне и припремају биомасу са зараслих копова за приједорску Топлану.

<имг срц="/стораге/имагес/2017/01/03/140142/приватизација-брисе-хиљаде-радних-места-4.wебп" />

У „Арселор Миталу“, у чијем је власништву 51 одсто овог рудника, од 2004. има 830 радника. И након што 64,9 одсто државних акција РЖР добије новог власника, никада се неће достићи предратни број запослених нити производња руде.

(Блиц)