На Влашићу цијене скочиле 10 пута. Знате ли зашто?

Арапи који су већ годинама у потрази за некретнинама и земљиштем на подручју Сарајева своје занимање сада су проширили и на планину познату по лепој природи и потенцијалима за зимски туризам.
 
"Купују масовно и све што виде. Углавном су то места издвојена од центра (Бабановац) где је некада било православно становништво", казао је Алем Мехић из влашићког села Мудрике.

Он тврди како су особе арапског порекла до сада на Влашићу купиле више од 150.000 квадратних метара земљишта, на њему су изградиле двадесетак нових кућа, а сада граде и ресторан.

Цене које је подстакао нагли интерес тих купаца зато су почеле вртоглаво да се повећавају.

Хиљаду квадратних метара земље на планини у близини скијалишта и самих стаза данас се може продати за скоро 20.000 евра.

Када откупе земљиште и куће од мештана, Арапи неке од њих унајме као радну снагу, о чему је сведочио Ферзо Мехић из села Оџак који је своју кућу и земљиште продао за 40.000 евра.

"Човек овде буде 20 дана, а мени је дао кућу да ту живим и чувам је", казао је, додајући да су данас цене и десет пута веће од оних пре доласка Арапа.

Арапи који на Влашићу купују земљиште и граде куће углавном онде не бораве зими. То је одредиште које посећују претежно лети, а те податке потврђују и у Туристичкој заједници жупаније Средишња Босна.

"У последње две године долазе у великом броју да летују на Влашић. Буду ту од маја до октобра", казао је директор заједнице Мирослав Матошевић додајући како нема података који би потврдили да се Арапи заправо досељавају на Влашић.

Масовна куповина некретнина за држављане арапских земаља крајем прошле године била је предмет провера безбедносних агенција у БиХ. Истрагом коју је провела Служба за послове са странцима која делује при Министарству безбедности БиХ утврђено је како се таквим трансакцијама бави велики број "фантомских" компанија које располажу минималним почетним капиталом, а инвестирају велике новчане износе.

У децембру је контролисан рад 691 агенције која се бавила таквим трансакцијама, а њих чак 499 није пронађено на пријављеним адресама.

Због сумњи у прање новца и пореске преваре у цео случај се укључила Пореска управа Федерације БиХ, а за неке случајеве заинтересовало се и државно тужилаштво.

Извор: Вечерњи лист
Фото: Тхинкстоцк