Има ли ефекта идеја 'Или рађај или плаћај'?

Став је ово већине саговорника "Независних" након што су нека удружења, али и послодавци из РС затражили увођење тзв. бећарског пореза због пада наталитета и одласка младих у иностранство.

Саша Аћић, директор Уније удружења послодаваца РС, рекао је да РС треба нова популациона политика.

"Када она буде утврђена онда је потребно ревидирати између осталог и порески систем РС и видјети који су начини кроз промјену тог система, односно како можемо побољшати природни прираштај становништва", рекао је Аћић, додајући да увођење пореза на самце може бити једна од мјера популационе политике, али да суштински једна мјера не може дати резултат.

Јован Радовановић, предсједник Удружења породица са четворо и више дјеце "Четири плус" из Бањалуке, рекао је да је ово удружење међу првим излазило са ставом да треба увести порез на нежење јер све што иде у правцу повећања наталитета треба пробати.

"То би свакако помогло јер већина нежења ради у фирмама и ако не желе да имају дјецу било би добро да плаћају за ону дјецу која постоје, односно да издвајају одређени износ за пронаталитетну политику", рекао је Радовановић.

Он додаје да би то требало да буде само један вид пронаталитетне политике, али да не треба људе претјерано обавезивати. Као основне мјере Радовановић наводи повећање дјечјег додатка, пензионисање мајки с троје и више дјеце, стамбено збрињавање вишечланих породица и школовање и запошљавање чланова тих породица.

Нада Тешановић, бивши министар породице, омладине и спорта РС, сматра да ова иницијатива није реална и да увођење таквог пореза неће допринијети бољој популационој политици.

"Можете наметнути људима било шта, али проблем је што немају од чега то да плате. Људи се не могу на тај начин натјерати да се жене и удају", рекла је Тешановићева, додајући да само стабилна економска ситуација неће захтијевати такав порез.

Демограф Стево Пашалић рекао је да у БиХ постоји значајан број нежења, поготово у руралним срединама, док жене одлазе у даље дестинације, али да и поред тога није реално увођење пореза.

Каже да иако увођење таквог пореза може бити популациона мјера њу у земљама у окружењу нико не помиње и она не би дала жељене ефекте у оваквим друштвено-економским условима.

"Питање је шта ће донијети тај порез када неожењени немају посао, ни стан, ни женску популацију у селу да ријеши питање партнера", рекао је Пашалић.

Он наглашава да постоје друге мјере за повећање наталитета, и финансијске и нефинансијске природе.

"Финансијске мјере су дјечји додатак, заштита мајки које рађају и разне бенефиције. Нефинансијске мјере не треба заборавити, а једна од њих је популациона едукација, која може да обухвати шири слој становништва, а нарочито адолесценте", рекао је Пашалић, додајући да је циљ те мјере стварање свијести о неопходности повећаног рађања с обзиром на то да је бх. друштво у дубокој демографској рецесији.

Извор: Независне новине