Прослава Божића широм свијета

Патријарх московски и цијеле Русије Кирил служио је литургију у Храму Христа Спаситеља у Москви, а служби је присуствовао руски премијер Дмитриј Медведев.

Предсједник Русије Владимир Путин присуствовао је божићној литургији у Спаском сабору Манастира Светог Јурја у Великом Новгороду.

"Сигуран сам да ће наступајућа година бити боља од прошле", рекао је Путин, нагласивши да без подршке народа не би могло бити никаквог успјеха.

У Витлејему, на Западној обали, поноћна литургија служена је у Цркви Христовог рођења.

Осим вјерника из цијелог света, на специјалној молитви је био и палестински предсједник Махмуд Абас.

Божић су по јулијанском календару прославили и египатски хришћани, а предсједник Египта Абдел Фатах ел Сиси присуствовао је литургији у Каиру.

Египатски предсједник је коптској заједници и свим хришћанима пожелио срећан Божић и Нову годину.

Земље које прослављају Божић 7. јануара, који спада у државни празник су Бјелорусија, Египат, Етиопија, Грузија, Казахстан, Македонија, Молдавија, Црна Гора, Србија, Русија и Украјина.

Неке земље, попут Јерменије, Божић славе 6. јануара, док се најрадоснији хришћански празник на овај дан слави и у Аустралији, Канади, САД и Великој Британији, али не спада у државне празнике.

Већина хришћанских вјерника у свијету Божић слави по грегоријанском календару, који је назван по папи Гргуру Тринаестом, који га је увео папском булом 1582. године.

Тај календар одмах су прихватиле Италија, Пољска, Португал и Шпанија, а убрзо и остале католичке земље.

Протестантске земље прешле су на грегоријански календар много касније, а неке православне тек у 20. вијеку.

Јулијански календар, који је увео Јулије Цезар 46. године прије нове ере и који се од грегоријанског разликује за 13 дана, и данас користе неке националне православне цркве.

Грчка, румунска и бугарска православна црква прешле су на нови календар, али нису прихватиле грегоријански календар, већ ревидирани или реформисани јулијански календар, по приједлогу југословенског научника Милутина Миланковића.

Миланковићев календар је настао 1923. године и њиме је за већину православних цркава прекинуто 340 година раскорака између јулијанског и грегоријанског календара који је у међувремену постао међународни календар.

Разлика између два календара је та што грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а јулијански 100.

По јулијанском календару, преступна је свака четврта година, док је грегоријанским календаром уведено такозвано секуларно правило да су године дјељиве са 100 обичне, осим ако су дјељиве са 400 када су преступне.

Извор: Агенције