Казне веће од просјечне плате

Зимски одмор ће за бх. возаче који желе да га проведу у иностранству бити посебан тест у неким земљама ЕУ, јер су казне за саобраћајне прекршаје попут вожње у алкохолисаном стању или прекорачења брзине пет до десет пута веће од просјечне плате у Републици Српској и ФБиХ.

Зато је неопходно да возачи приликом поласка на пут у земље ЕУ поред поштовања саобраћајних прописа у возилу имају важеће документе и то пасош, возачку дозволу, међународну возачку дозволу, потврду о регистрацији возила и зелену карту осигурања. Ако нису власници возила којим управљају, морају имати код себе пуномоћ за управљање туђим аутомобилом у иностранству.

"Ако путују кроз Аустрију возачи треба да знају да саобраћајна полиција може на лицу мјеста да им наплати казну, али само ако казна није већа од 36 евра. Уколико је већа, возач мора да остави депозит полицајцу, а преостали износ да уплати у пошти или банци. Казна за прекорачење брзине од 10 километара на час у насељеном мјесту је од 20 до 762 евра, а тачан износ казне зависи од процјене полиције колико је таквим поступком угрожена безбједност у саобраћају", рекао је Перица Пећанац, портпарол Ауто-мото савеза Српске.

Он је истакао да што је прекорачење брзине веће, казна се повећава и може износити до 2.180 евра. Пећанац каже да су казне у Словенији ниже, али те суме сигурно не пријају џеповима возача из БиХ.

"Ако прекорачи брзину у Љубљани и вози 30 километара на час брже од дозвољеног, возач ће платити казну минимално 1.000 евра. Страни држављанин кога полиција ухвати у прекршају и који није платио казну, то ће морати да учини кад буде излазио из земље. Да ли је платио казну утврдиће контрола приликом изласка из Словеније, а ако није, мораће да плати на граничном прелазу", каже Пећанац.

У Хрватској практикују и одузимање пасоша возачу и забрану изласка из земље док се казна не плати. Хрватски закон забрањује и вожњу у алкохолисаном стању. Ако се установи да возач има 0,5 промила алкохола у крви, платиће 700 куна.

Овај пропуст возача у Аустрији може коштати највише 5.900 евра, а у Италији чак 6.527 евра. За озбиљније прекршаје у Њемачкој предвиђена је и мјера одузимања возила.

Миленко Јаћимовић, предсједник Удружења за унапређење безбједности саобраћаја Републике Српске, каже да бх. возачи прије поласка на пут треба да се упознају са законодавством земље у коју путују и информишу о оним казнама којих у БиХ нема.

"Поред обавезне зимске опреме, треба водити рачуна у којим земљама су обавезна свјетла по дану", посавјетовао је Јаћимовић.

У случају саобраћајне незгоде Јаћимовић каже да поред зеленог картона возачи морају имати Европски извјештај о саобраћајној незгоди, који добијају од осигуравајуће куће приликом регистрације аута.

Додаје да, поред атеста, за возила на плински погон не треба посебна документација, а у случају квара аута европске цесте су телефонски и информативно добро опремљене тако да је лако позвати шлеп-службу. Ево корисних савјета и за оне који на путовање у иностранство или зимски одмор иду са малишанима...

Милија Радовић, директор Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске, рекао је да је у већини европских земаља прописано да се дијете високо најмање 150 центиметара смије возити на предњем сједишту, с тим да мора бити везано сигурносним појасом.

Додаје да возачи у Црној Гори морају бити посебно опрезни јер тамо се кажњавају и они који прекораче брзину до 10 километара на час, што у Словенији није случај.

(Независне новине)
(Фото: Илустрација)