Колико су политичари у БиХ мултиетнични?

Сарајево није Техеран, баш као што ни Бањалука не може бити Београд, или било који други град. Ипак, актуелне политике које имају сједишта у овим градовима БиХ немају претјерано разумијевања за оне друге или треће, нити жеље за њиховим присуством, тврде аналитичари.

Попис је показао чињенично стање, да у одређеним дијеловима БиХ поред једног, готово да и нема грађана друга два конститутивна народа. А политичари умјесто да држави настоје вратити мултиетнички сјај, имају другачије циљеве којим продубљују друштвену кризу.

"Рјешење је врло једноставно, бошњачка политика морала би да развије визију мултиетничке БиХ, а не да се веже за радикалну политику Ердогана у Турској. Рекао бих да је господин Изетбеговић одустао од БиХ. То показује његова политика од доласка на власт, то показује начин на који он радикализује унутарбошњачко друштвено поље", каже Енвер Казаз, професор на Филозофском факултету у Сарајеву.

Али супротно мултиетничким принципима не понаша се само Изетбеговић. Готово цјелокупна актуелна политичка елита размишља на исти начин, сматрају у СДП-у.

Умјесто да граде међусобне односе кроз међусобну сарадњу, актуелни политички представници окрећу се центрима моћи изван БиХ, које сматрају својом браћом и сестрама. А да их друго или другачије и то у властитој држави не интересује, показује чак и расподјела јавних добара, кажу у СДП.

"Три највећа телеком оператера у БиХ се приватизују на сљедећи начин. М:тел је приватизовала српска или телеком фирма из Србије, ХТ Еронет треба да приватизуј ТХТ Загреб, значи хрватска фирма, а БХ Телеком треба да приватизује турска фирма. Је ли то на сцени подјела БиХ по старим матрицама - Срби, Хрвати и турски дио?", пита се Енвер Биједић, члан СДП-а.

На недостатак мултиетничке културе у БиХ политички представници СДА и СНСД-а посматрају на сљедећи начин:

"Представници свих народа представљају институције и ту нема ништа спорно, Парламент и Савјет министара, све агенције. Уколико би се направила јаснија, конкретнија, дубинска анализа онда би показала да је учешће српског народа у тим институцијама државе далеко већа него је то попис", каже Сафет Софтић, члан СДА.

"Нажалост ја мислим да је рат нанио несагледиве демографске посљедице по БИХ, па и на Сарајево. Боље би било да има више мултиетничности, мислим да би се лакше налазила рјешења, али имамо оно што имамо и то треба искористити за напредак БиХ", тврди Никола Шпирић, члан СНСД-а.

Супротстављени политички ставови неријетко су знак грађанима да суживот можда и није могућ, те да су пријетња једни другима.

А у исто вријеме у јавности супротстављени политичари, иза паравана, врло једноставно постижу договоре, онда када је то њима интерес.

И управо када њима буде интерес суживот, тада ће и бити могућ.

Извор: Н1