Власт руши симбол отпора моћницима

Они који памте протесте против градње пословног објекта Мила Радишића у Бањалучком парку из 2012. године знају да је он симбол отпора самовољи и бахатости моћника.

Зато многи Бањалучани и желе да га сачувају као споменик отпору, али и људској похлепи.

Стари храст, симбол отпора бетонизацији Бањалуке, који је преживио три вијека, али не и алавост градских тајкуна и политичара, одавно не облачи зелено рухо. Осушио га је врели асфалт.

Орезивање остатка остатака храста из Градске управе правдају невременом и пријетњом по безбједност грађана.

Стручне екипе "Тамариса" су превентивно уклониле огранке „старог храста“ на зеленој површини у Улици Светозара Марковића, страхујући од могућих посљедица најављеног невремена, које би, према прогнозама метеоролога, Бањалуку могло захватити у вечерњим часовима.

Под крошњом старог храста окупљали су се бањалучки “шетачи”, одакле су заустављали багере и ишли под прозоре Градске управе. Иако су неки те протесте сматрали узалудним, а противнике из сјене исувише моћним, протести су трајали мјесецима.

Жељка Вулића, власника сусједне механичарске радионице, Миле Радишић није успио да помјери с кућног прага. А то је ипак побједа, без обзира на цијену.

Зато стари храст за многе Бањалучане није само подсјетник на борбу против неправде.

Еколози, некадашњи “шетачи”, али и многи други Бањалучани сматрају да храст на неки начин треба да настави живот, барем као скулптура, и да нам служи као опомена.

Шта нам то покушајем уклањања остатака храста поручују градске власти, након што је дозвољена легализација пословног објекта “Гранд трејда”, у који је на волшебан начин прошле године уселио “М:тел”.

Да ли је то она чувена порука са Додиковог контрамитинга: “Не може нам нико ништа”?



(БН телевизија)