Неле Карајлић: Моја патња за Сарајевом

Карајлић је недавно у Бањалуци представио мултимедијални пројект "ФБИ – Досије Тесла". Како каже, уколико постоји интересовање публике, пројект би представио и у Сарајеву.

"Не морам ја бити ту. Ако мислите да сам ја неки техничко-тактички проблем, онда ћемо наћи неког глумца који ће глумити умјесто мене. Што се Сарајева тиче, ја сам био прије двије године тамо и испраћен сам полицијским колима из града. Не видим да се за ове двије године нешто битно примијенило", казао је Карајлић.

"Не видим могућност да ја ту сасвим нормално дођем, прођем, сједнем, ручам. То је ипак феномен. То нигдје у свијету није било, да је ушао у град и био подвргнут сајбер линчу преко интернета. Рецимо, Цхомскy није могао да уђе у Израел. Али ово је било лудило", додао је некадашњи члан Надреалиста.

Недостаје ли вам Сарајево?

"Како ће ми недостајати, Боже сачувај", казао је Карајлић.

Да ли сте у контакту са неким из Сарајева?

"Наравно да сам у контакту, наравно да имам пријатеље и да они долазе до Београда. Њих је све мање и мање. Волим да кажем да ће за коју годину и посљедњи мој пријатељ напустити Сарајево баш као што га је напустило 200.000 људи попут мене.

Намјерно нећу да кажем Срба да не би било да је политичка прича већ једна обична хумана прича. Невјероватно је то да се нико није вратио од Дејтона у протекле 22 године.

Догодила су се многа чуда, Кина је побиједила Југославију у кошарци, Сенегал је побиједио Француску у ногомету, измишљен је мобилни телефон, интернет, Гоогле, преношење слике на даљину... Само се једно чудо није догодило, нико се није од оних Срба који су отишли из Сарајева вратио", казао је Карајлић.

Патите ли за својим градом?

"Ако гледате мој живот од '95. на овамо видјећете да сам ја 'ратни профитер' јер само почео каријеру за коју у Сарајеву нисам могао ни да сањам.

То је свјетска каријера која је трајала скоро 15 година, свирао сам по Буенос Аиресу, Паризу, Лондону, Неw Yорку, Пекингу, Токију...

Да није било рата вјероватно бих остао и свирао Зеницу Блуес. Међутим, моја патња за тим градом и тим људима, нарочито онима који су изгубили животе, је одвојена од тог мог животног пута који се десио оног дана када сам из Сарајева прешао у Београд.

Моја патња за Сарајевом је перманентна. Књига коју сам написао је књига у којој сам хтио да онима који долазе, мојој дјеци, вашој дјеци, свој дјеци свијета, покажем шта је уствари тај град био, један споменик. У Сарајеву ће бити бољих писаца од мене, али се бојим да неће имати о чему писати", казао је Карајлић.

Због чега?

"Зато што тај занос и идеја у којој је тај град живио двадесетак година је тешко поновљив под условима који данас владају. Ако мислите да није важно што се ниједан Србин није вратио у тај град, не схватате гдје се налазите", додао је Карајлић.

Извор: Н1