ЦИА: Ево како је Милошевић 'продао' Србе у Хрватској

Америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) поставила је на интернет 12 милиона страница са којих је скинута ознака тајности. Међу њима је и извештај о намерама Слободана Милошевића, тадашњег председника Србије, да зарад скидања санкција СРЈ, настави преговоре и склопи договор о прекиду рата, упркос хрватској агресији на Републику Српску Крајину и егзодус избеглица.

У извештају који је датиран на 16. август 1995. године и који је припремљен за Ричарда Холбрука, тадашњег помоћника државног секретара за Европу, пише да је Милошевић одлучио да покуша да закључи договор упркос поразу крајишких Срба у секторима под заштитом УН Север и Југ у Хрватској и оптужби за издају од стране српских избеглица који су кренули у Србију.



Разни извештаји указују, стоји у документу, да је Милошевић мотивисан жељом да се скину санкције СБ УН, које су уведене његовом режиму. Такође, намеравао је да споразум закључи, тако што ће у оквиру територијалног поравњања, Србима остати преостале територије у Босни и можда у хрватском сектору Исток.

Амерички обавештајци ипак примећују да би наставак напредовања хрватске војске у Босни или напад на сектору Исток, озбиљно ограничио Милошевићеве опције и био евентуално окидач за директну интервенцију Војске Југославије.

Циљеви Београда

Милошевићева одлука да не оспорава хрватско преузимање Крајине, уз јаку критику лидера Срба у БиХ и Крајини, указује да је покушао да консолидује своју политичку контролу над будућности. У том смислу, пише у извештају, његова идеја “Велике Србије” обухватила би делове Босне и можда Хрватске.

Иако је део извештаја закречен, може се прочитати да је Београд 1993. године био спреман да се одрекне већине територија у Хрватској, али и да обезбеди Посавски коридор између Србије и западне Босне.

Милошевићев најважнији циљ је да остане на власти. Хрватским освајањем Крајине, сматрају у ЦИА, уклоњена је дилема да брани удаљену српску територију. Такође, пружена му је могућност да уклони кључне политичке ривале, посебно лидера Срба, Караџића, који су спречили Милошевићеве напоре да склопи споразумно поравнање и легитимизује “Велику Србију”.

Иако је Караџић има подршку Скупштине босанских Срба, његови дани као лидера Срба у БиХ су вероватно
одбројани, пише у извештају. Чак и ако остане председник, прави вођа Срба је командант Младић, који је ближи Милошевићу.



За Милошевића је било значајно укидање санкција, посебно у светлу скоро 150.000 избеглих крајишких Срба који ће бити терет за економију која је у депресији.

Преговарачка позиција

Контрола над службама безбедности, већином медија и старијим официра ВЈ осигурала је Милошевићу власт у догледној будућности и омогућила да избегне одговорност за пад Крајине тако што ће је пребацити на терет руководстава Срба у Крајини и БИХ.

Од хрватског преузимања Крајине, про-државни медији у Београду упорно тврде да је руководство крајишких Срба криво за дебакл у Крајини, јер није прихватило споразум З4, којим је Србима нуђена ограничена аутономију у Хрватској.


Фото: АФП

Милошевић је такође, због присуства великог броја незадовољних избеглица одлучио да их растера у Војводину, јужну Србија, и етничко-албанска насеља на Косову. Према изворима америчких дипломата, српска полиција их је блокирала ван Београда – јединог града у Србији где опозиција имала упориште.

У извештају се наводи, да је Милошевић успешно сузбио утицај ултранационалиста, тако што је ухапсио лидера “Белих орлова” Мирка Јовића, док се утицај Војислава Шешеља смањује.

План Контакт групе

Прихватање претходних мировних планова од стране Милошевића, указују на то да би се председник Србије сагласио са кључним аспектима најновије иницијативе САД и био спреман да изврши притисак на прихватање плана од стране Срба у БИХ. Милошевић у том смислу верује да ће Младић бити отворенији од Караџића да преговара о споразуму.

Леђа уза зид

У извештају стоји да је тешко утврдити посебне околности које би стимулисала велики интервенцију ВЈ у сукобу и поред великог хрватског напада на сектору Исток. Бивши савезни југословенски министар иностраних послова Јовановић је раније овог месеца упозорио да Београд не би мирно стајао ако би витални интерес био угрожен, али није дефинисао те интересе.

Ипак, амерички обавештајци претпостављају да би евентуални напада на Бања Луку и одсецање Посавског коридора, утицали на интервенцију Војске Југославије.

(Телеграф.рс)
Фото: АФП