Професор Александар Николић био је Дражин војник!

Ову причу је за 'Блиц недеље' потврдио Ивањичанин Бошко Гројић, познавалац историје Равногорског покрета.

Тврдњу је најпре изнео књижевник и публициста Милослав Самарџић, у оквиру биографије највећег српског тренера, што је Гројић сада и потврдио

"Његов псеудоним је био Саша Бундева. Могуће је да је између њега и комунистичке власти био договор да га не дирају, да га пусте да се бави кошарком – сви знамо како је то радио – а да он, заузврат, не говори о учешћу у Равногорској омладини. По завршетку рата, Александар Николић имао је 21 годину. Мобилисан је, каже наш саговорник, у војску и избегао је комунистички погром. Кошарка је тада, требало би знати, била спорт искључиво градске омладине, а Николић је завршио у КК Партизан те 1946. године", објашњава Гројић за 'Блиц недеље'.

Легендарни кошаркашки стручњак Александар Николић умро је 12. марта 2000. године, али протекло време није умањило утицај његове спортске и животне филозофије на следбенике од којих неки и данас доминирају европском сценом.

Међу његовим ученицима налазе се Жељко Обрадовић, Божидар Маљковић, Богдан Тањевић, Италијан Еторе Месина.

Трофеји Николићевих ученика најбољи су доказ несмањене снаге Професоровог утицаја на стручњаке који, попут њега, делују у циљу развоја 'игре под обручима'.

Са Црвеном звездом је три пута био првак Југославије као играч, док је као тренер тима с Малог Калемегдана освојио Куп победника Купова. На клупи ОКК Београда је такође био најбољи у Југославији, односно у Купу.

Италијанском Ињису из Варезеа донео је три титуле првака Европе, као и исто толико титула првака Италије и трофеја националног Купа, уз још два Интерконтинетална Купа.

Орден части Међународне кошаркашке федерације (ФИБА) добио је 1995. године, три године касније примљен је у Кућу славних у Спрингфилду, док му је 2007. исту част указала и ФИБА.

Извор: Б92