Тужилаштво без базе заштићених свједока

У Тужилаштву БиХ наводе да би за израду базе заштићених свједока требало да буде усклађена законска регулатива, а у Министарству правде БиХ истичу да успостављање базе није прописано законом, али ни оспорено.

Веома често на суђењима за ратне злочине у Суду БиХ свједок буде најављен именом и презименом. Када уђе у судницу, поступајући тужилац тек тада сазна да је тај свједок добио заштитне мјере или у Хашком трибуналу или у истом суду, само у другом предмету, наводи Бирн.

Адвокат Васвија Видовић сматра да је неопходно да Тужилаштво БиХ успостави базу података заштићених свједока, те да би одлуку о њеном успостављању требало да донесе главни тужилац.

"Заштићени свједок из Хашког трибунала је повјерљив свједок и за сва друга правосуђа. Иако суд додјељује мјере, Тужилаштво свједока мора штитити и у фази истраге", навела је Видовићева.

Уколико ниже тужилаштво тражи податке о неком свједоку, Видовићева каже да Тужилаштво БиХ мора да саопшти да је ријеч о заштићеном свједоку. Суд БиХ посједује базу заштићених свједока, али будући да садржи повјерљиве податке, приступ јој је ограничен.

"Сматрамо да је потребно водити потпуну евиденцију због осјетљиве материје", објаснили су у Суду БиХ.

У бази, чија је израда коштала 24.000 КМ, налазе се лични подаци о свједоку, подаци о здравственом стању и службене забиљешке. Хашки трибунал има базу заштићених свједока, а ти подаци су строго контролисани.

(Бирн)