Овдје су рођени Шантић, Ћоровић и...

У њему су живели и стварали писци Алекса Шантић и Светозар Ћоровић, сликар и последњи богумил Лазар Дрљача, државници Аустро-Угарске монархије и бивше Југославије. 
 
Има једна кућа зове се управо „Шантића вила“, саграђена 1902. године. Срушена, па опет обновљена, па претворена у партизанску болницу, па опет срушена и запаљена... Данас је обрасла у шипражје. Лепо село с погледом на врхове планине Прењ и Борачко језеро данас је уточиште и крду од 27 босанских брдских коња.



Доста је интересантних прича у Борцима и ова с крдом коња једна је од њих те главни разлог наше посете. То су коњи Мумина Максумића. Његови синови нису дали да се коњи уклоне и распродају, али их више нико не користи за послове.

Они су пуштени да у крду лутају врлетима. А, када дођу зима и снег, они се спусте у село. И тада им сено и жито осигура Елвир Зулић. Репортери „Дневног аваза“ посетили су ово место. Бака Бега Фишић њихова је прва саговорница.

"Имате ви, сине, коња и доље у граду, не знам што сте долазили овде да сликате коње", говори бака Бега кроз смех, одговарајући на питање где су Маскумићеви коњи.

Појавили су се на једном пропланку иза кућа. Окупирани су испашом на једном делу где је снежни покривач тањи и не примећују никога. Вођа крда, пастух којег је Мумин Максумић највише волео, пришао је аутомобилу екипе Аваза.

"Осетио је со на аутомобилу па му је то сад интересантно", говори Зулић.



Каже да је велика жеља газде Мумина била да се коњи не продају, него да их чувају.

"Он би дођи у кошуљи 'Версаће' и најновијем оделу, уђе међу коње и седи, разговара с њима, а они га позорно слушају", говори Зулић.

У кафани „за властите потребе“ затекли су радне, али веселе људе. Међу њима је и Авдо Југовић. Чобан и ветеринарски техничар. Чувао овце на Бјелашници, а сада променио професију. Сече дрва и продаје.

"Најтеже је бити чобан. То ко није радио, нема појма колико је то тешко. Овца хоће своје, оде у планину. Знао сам целу планину прећи за дан ходајући за овцама", говори Југовић.

Одушевљење сликом

На зиду слика Јосипа Броза Тита. У оваквим местима све има своју причу. Па тако и ова слика највећег државника с ових простора.

Дошао један из Немачке, кренуо тако да обилази ова места, села. Био богат човек. И улази један дан у кафану и одмах каже конобару: „Дај дупло кафани шта пије и дај Тити шта ће“.



"Ми се мало згледасмо, али уредно наспемо Титу дуплу лозу. И тако прича по прича, његово одушевљење сликом Тите на зиду било је непроцењиво. Сви смо се понапијали, и Тито 'попио' литар и по лозе", причају гости у кафани код газдарице Ремзе.

Шта је конобар рекао Изетбеговићу

Кад су се почеле приповедати анегдоте, дође на ред и прича о конобару Мухарему из Коњица и Алији Изетбеговићу, првом председнику Председништва РБиХ.

"Дошао Алија у Коњиц и ко ће га служити него најстарији конобар Мухарем. И хоће председник један јогурт, однесе Мухарем. Мало прошло, тражи још јогурта. И Мухарем, какав је народски човек и био, каже председнику Изетбеговићу: 'Шта је, председниче, шта ће Вам толики јогурт, да нисте махмурни?' То се у овом градићу и данас приповеда", кажу у шали кафанџије у Борцима.

Извор/фото: Аваз