Како бити човјек у тешким временима

У ЈНА сам отишао септембра 1989. године. Чињеница да одлазим у Сарајево изгледала ми је као „пун погодак“. Обожавао сам овај град, његов рокенрол, нови примитивизам, „Топ листу надреалиста“. Његову бајковитост, мешавину култура, вера и обичаја. А онда је дошло ЗЛО…за све нормалне људе на простору некадашње заједничке нам државе.

У требињу су увијек..и заувијек цијенили и поштовали једни друге ..помагали се измедју себе и у рату и у миру..без обзира на све а најмање на националност!!!!'у требињу је увијек тако биолошко!!!!!

Слава Срдјану али засто хрвати и муслимани немају некога слицног вец само подрзавају и велицају Фасисте

Туга је сто је ЈЕДАН од милион.

Срђану Алексићу је постхумно додељена Повеља Хелсиншког комитета за људска права у Босни и Херцеговини. Улица Великих дрвета у Сарајеву је петнаест година након Срђанове смрти названа по његовом имену. У образложењу је наведено: Викицитати „Без људи као што је Срђан Алексић и њихових херојских дјела, човјек би изгубио наду у људскост а без ње наш живот не би имао смисла.” Пролаз у Змај-Јовиној улици у Новом Саду је назван по Срђану и ту ће бити постављена спомен-плоча у његову част. У Панчеву је 2010. постављена спомен-плоча, а пролаз у центру града добио је његово име.[1] Ален Главовић данас живи у Шведској, ожењен је и има двоје деце. Сваке године посећује Требиње, Срђанов гроб и његовог оца. Године 2007, Радио-телевизија Србије је снимила и емитовала документарни филм о Срђану Алексићу под називом „Срђо“. Требињско позориште „Слово“, чији је Алексић био члан за живота, извело је 28. децембра 2008. године представу „Епилог“ у његово сећање. Представу је режирао Предраг Ћурић, а улогу Срђана Алексића играо је Ал-Друби Кристијан, млади глумац из Србије. Председник Републике Србије Борис Тадић је 14. фебруара 2012. године одликовао постхумно Срђана Алексића златном медаљом Милош Обилић за испољену храброст и дело личног херојства. Председник Републике Српске Милорад Додик га је 9. јануара 2013. одликовао „Орденом части Републике Српске са златним зрацима“.[2] Од октобра 2013. године једна улица у Београду је понела његово име.[3] Филм Кругови, режисера Срдана Голубовића инспирисан је судбином Срђана Алексића. [4] Ово сам извадио са википедије. Сјајно је сто се на свим странама сјецају ста је уцинио овај храбри момак. Покој му дуси, фамилији мир а нама осталима да нас направи бољима

Свака цаст овом цовјеку.Остат це заувјек упамцен као неко ко је исказо људскост,у поганим и јадним временима.Бог милостиви цему то надокнадити,у неком другом и бољем свјету.

Овом цовјеку скидам капу. Свака ти цаст пријатељу и лахка ти црна земља.

Нека бог награди његове родитеље који су га таквог родили и одгојили,и нека је срдјану вјецна слава и хвала за људскост коју је показао у тим лудим временима.А исто нека је срамота тих власти које су те убице зликовце осудили само на по двије године затвора за такво злодјело.

Борац прве категорије Ста смо добили ратом осим сто смо мафији омогуцили да попривати народну имовину и направи незапамцену пљацку која не престаје довели смо дезертере на власт мрзи нас сав свијет и јос којеста али све негативно.

Луда времена била, затуцани људи јос лудји, из свега тога су само изасле трагедије бас свима, трагедије без побједника, само смо сви заједно поразени. И то у свему. Ста год да се десило тог кобног дана због Срдјана се поносим сто сам Србин. Вјецна ти слава српски јунаце!

Човјек који је свој живот положијо да би спасијо свог друга свог пријатеља не гледајући што је бијо друге вјероисповијести Срђан Алексић је херој о њему ће се причати и препричавати историја нека му је лака црна земља

Немам ништа против Алексића,нека му је лака земља али мислим да би се данас кајао. О њему би требали много више муслимани да причају и дају имена улицама,трговима,аеродромима итд. Срби би морали већ једном да почну поштовати своје иначе ко је луд у будућности ратовати за Српске интересе ако га заборављају,хапсе,осуђују итд. Република Српска и Србија морају што пре да подижу споменике,тргове,улице,аеродроме са именима Споменка Гостића и других Срба.

Да је у овој земљи било висе људи као Срдан данас би ово боља и срецнија земља. Нека му је вјецна слава и хвала.

Срђане, Бог да ти душу прости у рају...заувијек ћеш бити ХЕРОЈ и ЧОВЈЕК. Као Србин поносан сам на тебе, истовремено и тужан што имамо издајнике и нељуде попут твојих убица или ове издајничке власти. Породици Алексић у Требињу желим што више лијепих тренутака у животу, нека их Срђанов дух чува. То су прави Срби за понос!

Зашто нико не наведе имена починиоца овог гнусног чина.Срамота коју би осјетили била би дио казне.

Да ли ћете икад објавити праву истину о овом догађају?