Шта диктира увоз и извоз робе у БиХ?

Да ситуација буде трагичнија, ради се највише о производима за које домаћи произвођачи имају све услове за квалитетну и обимну производњу.

"Увоз јужног воћа, на примјер, није проблем, али све оно што код нас успијева, а ми увозимо, је ствар спреге домаће политике и лобија, који тачно одређују колико чега ћемо увести и извести", казао је Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара Републике Српске.

Он истиче да није никаква тајна да десетак људи држи читаво бх. тржиште, а то показује и стање поријекла робе по супермаркетима.

"Гледајте, код нас нема никакве равнотеже. У свим супермаркетима би морало бити најмање 50 одсто домаћих производа, а остатак нека буде из иностранства", рекао је он.

Дојчиновић је трговачке лобије означио и као кривце за слаб извоз домаћих производа.

"Наши камиони када крену с робом у друге земље стоје на граници по 15 дана, храна се тестира по не знам ни ја колико пута, траже нам масу неких папира, док њихови прођу како хоће, нико не смије да их заустави", каже он.

Дојчиновић се осврнуо и на квалитет робе која се увезе у БиХ, која је, према његовом мишљењу, у најмању руку често сумњивог квалитета.

"Ми када и успијемо нешто извести, то је роба највишег квалитета, а у исто вријеме увозимо, у најбољем случају, производе веома сумњивог квалитета", истакао је Дојчиновић.

БиХ је, додуше, у прошлој години увећала извоз за 12,4 одсто, што је износило 700,8 милиона КМ, али и даље се ради о цифри која је више од три пута мања од увоза.

Највеће извозне ставке у прошлој години биле су воће и поврће (извоз вриједан 166,5 милиона КМ), житарице и производи од житарица (154,6 милиона КМ), те месо и прерађевине од меса (133,8 милиона КМ).

Највећи раст извоза у прошлој години забиљежен је код шећера, 58,1 одсто, на 68,5 милиона КМ, те житарица и производа од житарица, 45 одсто, на 154,6 милиона КМ.

Допринос расту извоза дали су и млијечни производи и јаја са повећањем од 11,3 одсто на 12 милиона КМ, као и риба и прерађевине од рибе с растом од 10 одсто на 14,9 милиона КМ.

У исто вријеме највише је увезено житарица и производа од житарица, у вриједности 450 милиона КМ, меса и прерађевина од меса 318,7 милиона КМ, те поврћа и воћа у вриједности 316,2 милиона КМ.

"Основни проблем БиХ је тај што земља апсолутно нема никакву стратегију извоза. Ми морамо јасно дефинисати нашу стратегију и кренути тим путем, а не да продајемо Шећерану забадава, пуштамо 'Космос', који је правио бившој Југославији девизне резерве, да пропада", казао је Зоран Павловић, економски аналитичар.

Поред, како каже, лутања без циља и правца, бх. привредници нису заштићени у односу на произвођаче који функционишу у уређенијим земљама и налазе се у далеко инфериорнијем положају.

"БиХ је прихватила да се укину сва ограничења при увозу, што је домаће произвођаче довело у тешку ситуацију. Техничка опремљеност, подстицаји и снага иностраног произвођача је неупоредива", наводи Павловић.

(Независне новине)