Куда иде аутопут Београд-Сарајево?

Све ће се они, на крају, некако договорити, али како ће се звати аутопут Сарајево – Београд, мислим да никад неће. Можда, "9. јануар" или "1. март", мада је и "29. новембар" у игри. Или тамо негдје око 6. априла; тај је датум више него карактеристичан – обично негдје, у то глуво доба ноћи, почињу наши ратови, који се никада не завршавају, јер увијек има романтичних душа што воле пећи ракију и запјевати: "Богу душу, Бог је неће"... Гробари сањају ратове.

Неће бити лако ни с трасом зато што се не зна ко је ага који ће рећи: "Вежи коња гдје ти ја кажем!"

Кроз Србију је лако, али кроз Босну, ту малу, јадну и напаћену земљицу... Сви полажу право на њу, само што нико неће да преузме одговорност. Тог зачина нема у босанском лонцу. Већина би само право, а обавезе нека преузме неко други. Мрска "међународна заједница" или, можда, Турска, која је, чак, на овој скупоћи понудила јаре и паре за изградњу модерне саобраћајнице која ће, коначно, повезати Београд и Сарајево (балкански "Пут свиле" или "свиленог гајтана").

Ако се не договоре о траси, сигуран сам да ће високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Валентин Инцко потегнути "бонска овлашћења". Овог пута не вјерујем да ће оклијевати с обзиром на то да ће се изложити ризику да га оптуже како ништа не ради, односно да не помаже изградњи дејтонских мостова и путева, макар на симболичан начин (батином, како је то радио Педи Ешдаун, или мрквом, како су то радили сви остали).

Батина је из раја изашла. Мрква је за зечеве и осталу ситну дивљач. Ко је икад видио капиталца да се дао намамити на мркву? Тако да су све прилике да ће траса бити замка за крупну дивљач. Рок је 30 дана и након тог рока биће јасно је ли ово још једна "представа за публику" (на сцени су одлични глумци) или ће се, коначно, почети нешто и градити, а не само рушити.

Коју трасу изабрати

Граница између Републике Србије и Босне и Херцеговине прилично је дуга (прошао сам је, уздуж и попријеко, више од хиљаду пута), тако да је тешко одредити која је то оптимална траса. Најкраћи пут јест: Сарајево – Соколац – Хан-Пијесак – Власеница – Зворник – Лозница – Шабац – Београд. И сад, ако би то био кључни параметар и ако се одлуче за ту трасу, имајући у виду све вијадукте и тунеле, тада је у игри  260 километара аутопута или брзе цесте, што је два до три сата фине вожње, а Сарајево би се "приближило" Београду (и обрнуто) за пола времена. Мало ли је?

Нека друга траса можда би опет ишла једним дијелом аутопута према Шиду, па преко моста на Рачи стигла до Бијељине, потом до Тузле, Кладња и Олова, до Сарајева. Тај је пут нешто дужи, али би Босни и Херцеговини помогао да ријеши "тешку дионицу" Тузла – Сарајево. И то би, за разлику од горе споменуте дионице, која готово цијелом дужином пролази кроз Републику Српску, више одговарало Федерацији БиХ.

Овдје треба напоменути још једну могућу варијанту која би Дрину прешла на мосту на Шепку (то је близу Лознице), што би одговарало Србији јер би тако ријешила своју важну дионицу од Румске раскрснице, преко Шапца до Лознице (мало мање од 100 километара), која је тренутно у лошем стању, а увијек је заобилазе велики пројекти и коридори.

Дионица преко Пожеге, Ужица, Вишеграда највише би одговарала Емиру Кустурици јер би пролазила кроз Мокру Гору ("Мећавник") и Вишеград ("Андрићград"), тако да ће Милорад Додик, предсједник Републике Српске, вјероватно, фаворизирати тај правац ако превладају лични интереси, а не интереси државе у цјелини, што је у Босни и Херцеговини стална пракса с обзиром на то да се питају и одлучују политичари, а не струка, како је то у цивилизираном свијету.

На треба заборавити ни нови мост, који се тренутно гради између Љубовије (Србија) и Братунца (Босна и Херцеговина), и могућу трасу преко Ваљева до Београда (једним дијелом Ибарском магистралом), а кроз Босну би опет ишао преко Романије или преко Кладња и Олова, што би била нека варијанта да оба ентитета добију приближно једнак број километара аутопута или брзе цесте.

Све у свему, биће занимљиво видјети шта ће се догодити, хоће ли до реализације уопште доћи и како ће се звати најважнији пројект између двије државе: "брза цеста помирења" или "аутопут мира и пријатељства".

Нека се зове како год, само нека буде.

(Ал Јазеера / Аутор: Нихад Ђозић)
(Фото: Илустрација)