Шта кажу у ХНС, а не мисле као Човић

Она је отворено и без устезања, критиковала вођство ХДЗ-а и затражила одговоре на бројна питања везана за будућност Хрвата у БиХ. 

"Говорити о стању у БиХ 22 године иза рата, је тужно, поготово је тужно и јадно говорити о уређењу државе и националним правима или о националној једнакоправности. Ту шансу, шансу за боље данас, прокоцкали сте управо ви! У ствари добар дио вас који овај час сједи у овој дворани“, казала је на самом почетку излагања Зеленика.



Говорећи о законодавној, извршној и правосудној власти у држави, Диана Зеленика је учеснике ХНС-а питала зашто су Хрвати на маргинама свих догађања везаних за правосуђе, судство и тужилаштво, а имају министре правде на федералном и државном нивоу.

"Онако како ја доживљавам Хрватски народни сабор, не могу не рећи да је он за мене морални и правни сљедбеник Хрватске Заједнице Херцег Босне. Не могу не рећи да мислим како је овај политички тренутак у држави сличан или једнако тежак и захтјеван какав је био пред ХЗ ХБ, сада већ далеке 1991. године."

Неки од вас овдје присутних, били сте и тада, па вас питам можете ли се сјетити колико сте, колико смо тада били демократичнији и одлучнији?

Зато и доживљавам ХНС као коректор понашања између оних који су у опозицији и оних који аплицирају у власти, а све у интересу хрватског народа у БиХ и хтјела бих упитати, да ли су тијела овог високог националног дома, усагласила сљедеће одлуке и ставове, које су јавности презентовали највиши званичници из реда нашег народа.

Да ли смо на нивоу ХНС-а сагласни за структурну промјену Уставног суда, или је то опет одлука једне странке, која као и обично није спремна саслушати и друго мишљење“, питала је Диана Зеленика.     

   

Она је додала како је занима да ли је ХНС заузео икакав став према нужности промјене Устава БиХ, какав је став према  потреби мјењана Дејтонских одредби према Републици Српској, колико су реалне изјаве или који је став према прављењу трећег хрватског ентитета и које су му границе?

"Народу се обећава свашта, само се прескачу егзистенцијална питања. Катастрофална незапосленост, се компензује национално политичким темама. Темама које су по правилу праћене непринципијелним коалицијама, које углавном ништа не доносе осим појачаних националних тензија, а резултат такве политике, наравно не само са наше стране, је изостанак суживота.

Усуђујем се рећи да је то питање свих питања, суживот, суживот који не угрожава национални интерес!

Господо, ако смо за цијелу БиХ и то питање морамо подићи на заслужени ниво, јер како да ријешимо питање Травника, Стоца или Мостара“, упозорила је посланик ХДЗ 1990 у Представничком вијећу Парламента БиХ.

Извор: Агенције