Обућар из Бијељине јачи и од Кинеза

" Кукати не могу и не смијем. Некада смо ми, обућари, имали своје удружење, свој еснаф и били смо цијењене занатлије у граду и регији. Сада су нека друга времена. Кинеска роба и обућа преплавила је и наше тржиште. Част Кинезима, велики су народ, али њихова обућа нема никакву гаранцију. Уколико пукне кинеска ципела, не можеш је ни залепити како треба, јер се израђује од лоших материјала", прича Миодраг сјећајући се времена када се од обућарског заната могло солидно живјети.

Миодраг каже да памти када је дневно мијењано по два до три рајфершлуса на кожним јакнама и чизмама, када је знао да префарба једну или двије кожне јакне и тада се могло добро живети од овог заната.

Радио је неколико година и у Словенији, обућарски занат усавршавао у бијељинском „Зениту“, међутим, приватизација је добре раднике истјерала на улицу и већина њих, како каже, сада су социјални случајеви.

Ипак, Миодраг се још не предаје. Каже да га  муштерије још не напуштају, јер знају да оно што он узме у руке да поправи, може дуго и да се користи.

(ИнфоБН)