Подјела Косова пут ка трајном миру!?

Робертс, који је био амбасадор Велике Британије у Југославији од 1994. до 1997. године, јуче је на Лондонској школи економије представио своју књигу „Разговори са Милошевићем“, чему је, како преноси БИРН, присуствовао и амбасадор Србије у Лондону.

Он је том приликом рекао да су мултиетничке државе идеал, али да би у пракси размена Прешевске долине у Србији за територију Косова северно од реке Ибар можда била једини начин да се стабилизују односи и да се обезбеди да Србија призна независну државу Косово.

Робертс је изразио наду да ће границе на Балкану, као свуда, коначно постати више „симбол разликовања“ а не раздвајања — али је напоменуо да ће се то десити само ако се различите националне заједнице буду осећале сигурније и стабилније у оквиру свог ентитета него што је то сада случај, пише БИРН.

На питање шта би етничка размена територије значила за остатак региона, нарочито за Македонију и Босну, Робертс је рекао да би се сецесија Републике Српске од Босне, тешко реализовала имајући у виду амбивалентност Србије према тој идеји, као и снажно противљење какво би та идеја изазвала код Бошњака у БиХ.

Упитан да ли је подршка Запада независности Косова гурнула Србију у руке Русије, Робертс је одговорио да је растући утицај Русије на Балкану последица „буђења Русије“ које се десило независно од ситуације на Косову.

Робертс је рекао да је у време док је био дипломата на Балкану, Русија била „маргинализована“ сила на Балкану, али да се то у међувремену променило, као и да Русија демонстрира сада одлучујући утицај у рату у Сирији.

Он је испричао да је као британски амбасадор у Београду крајем деведесетих година, узалуд је покушавао да убеди тадашњег српског лидера Слободана Милошевића да заустави политику насилне репресије на Косову.

Робертс је, међутим, напоменуо да узроци косовске кризе потичу из времена много пре Милошевића, доводећи их у везу са Лондонском конференцијом 1913. године којом су успостављене границе на Балкану после Балканских ратова 1912-13. тако да је, како је навео, половина албанске популације остављена ван државе Албаније.

(Агенције)