Без резултата, нема нове транше ММФ-а

Од 11 постављених услова за добијање кредита у износу од 553,3 милиона евра, до сада је испуњено шест. Кредитни одбор неће засједати док се не испуне преостали услови.

"Пролонгираћемо исплату друге транше од око 76 милиона евра, док власти не испуне све оно што смо договорили у новембру", поручује резидентни представник ММФ-а у БиХ Франциско Пароди.

Власти у БиХ су се обавезале да ће испунити 11 препорука ММФ-а које би требале допринијети финансијској стабилности БиХ, подсјећа Пароди. Неке од тих препорука, попут усвајања буџета за ову годину до краја претходне, те измјене Закона о порезу на добит, су испуњене. Неке, попут усвајања сета закона из области банкарства испуњене су дјелимично - усвојила их је Скупштина Републике Српске, а Парламент Федерације БиХ није.

Дакле, остало је још много посла неурађеног, каже Пароди и додаје:

"Парламент БиХ треба да одобри повећање акциза на нафтне производе, укључујући течни нафтни гас и биогориво за 15 фенинга по литру, али за то је потребан договор ентитетских влада прије него што то питање поново дође у државни парламент".

Такође, каже Пароди, од власти у Федерацији БиХ очекује се да потпишу уговоре са међународним савјетницима за спровођење оперативне и финансијске дубинске анализе за БХ Телецом и ХТ Мостар, с циљем њихове реконструкције или продаје акција.

"И, наравно, да Парламент Федерације БиХ усвоји нови Закон о банкама и измјене и допуне Закона о Агенцији за банкарство, те да државни парламент усвоји амандмане на Закон о осигурању депозита", наводи Пароди.

Неслагање ентитета

Према његовим ријечима, власти су се обавезале на примјену кредибилног сета мјера које не само да ће резултирати одобравањем друге транше кредита, већ ће бити и од користи за БиХ и помоћи повећању привредног раста и стварању радних мјеста.

Међутим, Парламент БиХ већ је одбацио могућност повећања акциза на гориво, јер није било политичког консензуса око овог питања.

Министар спољне трговине и економских односа Мирко Шаровић објаснио је због чега је приједлог одбијен:

"Питање акциза запало је у ћорсокак понајвише због неслагања ентитета око расподјеле ових средстава наплаћених од акциза."

Посланик Шефик Џаферовић из Странке демократске акције каже да без политичког договора нема смисла поновно стављање овог питања на дневни ред парламента.

"Мислим да се треба вратити разговорима у оквиру владајуће коалиције на нивоу БиХ, разговорима са ентитетским владама и у кратком периоду реагирати и добити рјешење које ће бити прихватљиво за све", оптимистичан је Џаферовић.

Пароди подсјећа и да је једна од препорука ММФ-а смањење броја запослених у јавном сектору, наводећи да БиХ има највећа издвајања за плате јавног сектора у региону, те да јавна потрошња у земљи износи приближно 45 посто бруто домаћег производа.

Ни око овог питања не постоји политички консензус. Планови за смањење броја запослених у јавној администрацији се још праве, но мале су шансе да ће власти укидати радна мјеста страначким колегама или члановима своје фамилије, о чему смо раније у неколико наврата извјештавали.

С друге стране, мале су шансе и за скоро усвајање сета законских аката из области банкарства у Федералном парламенту у којем већ мјесецима не функционише владајућа коалиција, због чега су опозиционе странке затражиле оставку федералног премијера Фадила Новалића.

За крај треба подсјетити да је у ентитетским буџетима (чије је усвајање један од ријетких испуњених услова) већ планиран новац од ММФ-а, као и приходи од повећања акциза, иако договор о томе није ни на помолу.

Економисти упозоравају да ће владе, уколико не добију новац од ММФ-а, опет посегнути за задуживањем код комерцијалних банака, код којих су већ задужене више од милијарду евра, и то по знатно неповољнијим условима - како би закрпили буџетске рупе и купили социјални мир, барем до наредних избора.

(РСЕ)