Деда прославио 94. родјендан

Рођенданима се у дјетињству радујемо, онда дође неко доба када их не волимо и када нас је страх времена које пролази, а затим наступи фаза у којој се ничега не бојимо и у којој се насмијемо искрено и животу и људима, чак и оном чики "Алцхајмеру".

Јер, кад дјед Јовица каже да је на његовом рођендану присутна и супруга, која физички није с њим већ шест година, ко има право да то приписује тамо некој деменцији и умањује важност оне друге врсте присутности. Он зна да и нема потребе стално се свега сјећати, јер све је исто под капом небеском. Барем све оно што је важно.



Да је, умјесто са овим осмијехом, остарио са горчином или тугом на лицу можда би нам рекао – друга су то времена била…

“Суштина живота је остала иста као и кад сам млад био. Млади су увијек исти. Мени је овај дан био диван, како и сама пјесма каже”, са осмјехом прича Јовица Лазаревић.



(БН телевизија)