Лазар Кршић три и по деценије у Тавни

Тим поводом је за сестринство манастира лично спремио питу од вишања, мајсторски направљену по рецепту његове дивне мајке, која је као и његов отац, пошто им је на почетку рата у БиХ уништена имовина у селу Лешће код Брода, живела у Тавни. Сестре су се, како каже игуманија Марта, баш обрадовале пажњи оца Лазе, како га зову од миља, а не могу да схвате да је три и по деценије прошло "као трен".

Овај угледни духовних и теолог, један од најомиљенијих и најпознатијих не само у СПЦ, дошао је у Епархију зворничко-тузланску после свештеничког службовања у Великој Британији, где је био сведок несрећног српског раскола.

Спада у ред оних свештеника који су, према сведоћењу некадашњег епископа западноевропског и аустралијског сада шабачког Лаврентија, имали и храбрости, и воље, и жеље да у земљи и расејању промовишу дела наших црквених интелектуалних громада као што су владика Николај и отац Јустић Поповић (Ава Ћелијски), који ће, у новије доба, постати светитељи.

Био је прогањан од Удбе БиХ и то годинама, хапшен, одвођен на вишедневна и вишесатна саслушавања."Удбаши" су знали, једноставно, да га "покупе" у манастиру или на улици у Бијељини и да га воде на "информативне разговоре", због чега је његова мајка силне пешкире натапала сузама.

"Чувари Југославије" ће касније постати "велики национални полицајци", бизнисмени, богаташи...Отац Лазо им је, како каже, "све опростио, а Господ нека ради са њима како мисли да треба".

"Народ се о таквима, наравно, никад није питао, па ни сад", каже отац Лазо, који годинама путем друштвених мрежа другује са хиљадама људи широм планете.

"У Тавни сам се саживео са људима, не само из овог краја, већ и комшијама и браћом из Србије, где имам на стотине пријатеља. Мени нико никад није могао да наметне границе, да забрани било шта ако знам да је то добро за наш род, нашу веру, животе. Градили смо увек добре односе са људима, не само наше нације и вере, па није ни чудо што у време рата, мада смо били у домету њиховог оружја, ниједно ђуле није пало из Теочака, не само на светињу, већ ни на манастирско имање."

Љубитељ је добрих књига, добре музике, од попа, рока, џеза, до староградских и народних песама. Марљиво прати и чува слике које сведоче о развоју технике и технологије, од оних из свере комуникације до аутомобила.

У овом крају, али и Лозници и Шапцу познат је био како крстари са омиљеном "волгом", коју је пре неколико година, морао да замени "ладом нивом". Остао је упамћен као један од најомиљених наставника веронауке, коју је предавао од њеног успостављања у школама у Репубици Српској до пензионисања.

Отац Лазар и данас главу држи високо, али не као знак гордости, већ као пример људима да не смеју да поклекну ни пред каквим недаћама. Мада иза себе има више од 40 година рада у СПЦ и више од 20 година у школи као наставник веронауке, Република Српска му се "испрсила" са пензијом тек нешто већом од 300 КМ, док је то за његове прогонитеље, који су у међувремену, постали "велики Срби", тек нешто ситнине за кафић, пијацу...

"Нека буде слава Богу на висини и мир међу људима, то ми је најважније у животу, то проповедам, за то се борим, што у свим овим годинама није било ни лако ни једноставно", поручује отац Лазар.

Људско зло сам вазда праштао, али како нас је учио наш бивши патријарх, нисам заборављао ради тога да моје искуство предочим другим људима у сличним приликама. Љубав према Цркви и верујућем народу нешто је што ни са каквим благом не може да се мери, али неки то, нажалост, схвате тек у јесен живота, што је ипак боље од оних који не схвате никад.

(БН телевизија/В. М.)