Новац из Москве у БиХ стиже у марту

Клириншки дуг настао у вријеме Совјетског Савеза према БиХ износи нешто више од 125,1 милиона долара, а ова сума, на коју се чекало више од двије деценије, биће уплаћена у марту, потврђено је "Новостима" у Савјету министара БиХ.

Ради се дугу који се односи на робни промет између бившег СССР и бивше СФРЈ. Иначе, БиХ ће бити последња бивша југословенска република која ће добити дио који јој припада.

- Све је потписано још у децембру прошле године и сада је на Русији да пусти уплату према БиХ. Очекујемо да новац дефинитивно буде оперативан у марту - рекли су београдском листу у Савјету министара БиХ, а исту информацију потврдили су и у влади Републике Српске.

Република Српска ће од укупне суме добити 36,2 милиона долара или 29 одсто. Од тога ће око 30 милиона марака бити одмах пребачено пољопривредницима у Српској, како би се измирио дуг према њима, по основу подстицаја за прошлу годину, потврдио је портпарол министарства пољопривреде Александар Мацановић.

У тексту се наводи да је руски премијер Дмитриј Медведев потписао је 22. децембра прошле године документ по коме ће Москва платити БиХ 125 милиона долара. У току 45 дана послије ступања на снагу међувладиног договора једном траншом руски "Вњешеконом банк" ће пребацити на рачун Централне банке БиХ ову доларску суму.

Русија се договорила да једном траншом плати БиХ 125 милиона долара од којих ће 72,5 милиона добити Федерација БиХ што је 58 одсто дуга, Република Српска 36,295 милиона долара (29 одсто), Брчко ће добити 3,75 милиона долара, а остатак од 12,5 милиона долара (десет одсто) користиће се за потребе државних органа БиХ.

У Москви, како наводи лист, објашњавају да је БиХ остала посљедња у наплати дуга јер годинама није могао да се постигне компромис како да се новац подијели. На крају је одлучено и да Русија исплати дуг не робом или машинама него новчано.

Иначе, Русија је узела на себе обавезу да измири дугове СССР. Совјети су од 1988. до 1990. године узимали робу коју су производиле југословенске фабрике. У то вријеме је падала цијена нафте, па је растао дуг за преузету југословенску робу.Тако је и настао дуг од 805 милиона долара. Сума је била подељена на бивше југословенске републике, па су Србија и Црна Гора добиле 38 одсто дуга, Хрватска 23 одсто, Словенија 16, БиХ је припало 15,5 а Македонији 7,5 одсто. 

(Новости)