Изумиру часовничари и димњачари у РС

Да поједина занатска занимања изумиру, слажу се стручњаци из свих области, а како наводе, основни разлог тога јесте напредак технологија, које у све већој мјери мијењају човјека као радну снагу.

Милован Вранчић, познати бањалучки часовничар, каже да посла има све мање и да људи не да не купују више сатове, него их и не поправљају.

"Када им кажем колика је цијена људи одустају од поправке, немају пара. Што се тиче заинтересованости младих за овај посао, уопште их овај занат не занима", казао је Вранчић.

Ведрана Милинковић, виши стручни сарадник за информисање и односе с јавношћу у Заводу за запошљавање РС, казала је да су анализом својих података утврдили да нека трогодишња занимања немају уопште евидентирана.

"Као примјер наводимо вам часовничаре, оџачаре, поштаре, златаре, коваче, те специфична занимања у области стакларства, као што су машински стаклар или стаклогравер", казала је Милинковићева.

Из "Пошта Српске" кажу да је чињеница да се професија мијења, јер се потребе тржишта мијењају, али да је занимање поштар далеко од изумирања.

"Иако разна истраживања показују изумирање појединих професија, не можемо тврдити да је на нашем подручју поштар професија која полако нестаје. Јер, иако грађани више не шаљу писма или разгледнице као некада, поштари преносе пошиљке правних лица и друго. С друге стране, интернет куповина је у порасту, а сваки наручени пакет ипак неко мора донијети на кућни праг, поштански оператери у томе виде будућност пословање", навела је Жељка Кољанчић, портпарол "Пошта Српске".

Она је казала да кључ за опстанак у све неизвјеснијој борби на тржишту, на којем влада велика конкуренција, "Поште Српске" проналазе у квалитетнијој услузи, увођењу нових и усавршавању постојећих услуга.

У стаклорезачкој радњи у Бањалуци кажу да занимања машински стаклар и стаклогравер нису изумрла, већ да тај посао који су они некада радили сада раде стаклоресци.

Изучавање неких заната се поново враћа у школе

Предраг Дамјановић, директор Републичког педагошког завода, казао је да се изучавање неких заната поново враћа у школе и да се једноставно не може лако предвидјети која занимања ће бити потребна наредних неколико година.

"Све се некако брзо мијења. На примјер, у периоду од 2004. до 2010. године појавила су се занимања која су сада топ десет", казао је Дамјановић.

Он је нагласио да од прошле школске године средњошколци могу да се упишу на старе занате, који годинама нису били заступљени.

"Ми смо тај проблем препознали па од прошле године опет имамо смјер за златаре, часовничаре, оптичаре. То показује да ће се за неколико година опет можда уводити други занати који су укинути, ако то тржиште рада буде захтијевало", казао је Дамјановић.

Послодавци сматрају да су сва машинска и грађевинска занимања дефицитарна и да би требало смањити теоријски дио наставе, а повећати практични како би се ученици на занатима што боље припремили за рад у привреди.

(Независне новине)