Српска: Жене жртве рата заборављене

Председница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Рајилић каже да је закон током прошле године припремљен у форми нацрта и да је крајем 2016. године требало да буде пред посланицима Народне скупштине Републике Српске. Међутим, то се није десило, јер га Министарство борачко-инавлидске заштите Српске није упутило у НС Републике Српске, иако су имали ту обавезу.

"Српска не признаје своје жртве по законским нормама и нико није обавезан према нама, осим што имамо одређена персонална разумевања. Федерација је својим жртавама дала закон, примања од 580 КМ, бесплатно лечење, право на стамбено збрињавање, бањско лечење и рехабилитацију. Имају место у друштву и зато није ни чудо што су створили слику у свету да су само Бошњакиње страдале и биле жртве рата", каже Рајилић-Живковићева.

Наводи да су жене из ФБиХ, њих 807, оствариле сва права по међународним конвенцијама, док око 400 жена из Републике Српске неће дочекати ни усвајање закона у Српској.

Наиме, законом жене траже услове како би, након 22 година од рата, могле да докажу да су биле мучене, те да им се не сме тражити медицинска документација како би то и доказале.

Желе и да им се омогуће олакшице за лечења и рехабилитацију, те да жене које су сведочиле против злочинаца добију признања од Републике Српске. Удружење је иницијативу за доношење овог закона надлежним институцијама проследило пре две године.

"Добиле смо статус од јавног интереса у 2016. години, али још нам није уплаћена ни марка. За две године од Владе Републике Српске смо добиле 2.500 КМ. Да нисмо добиле донацију од групе Срба из Минхена од 2.300 КМ не би данас могле одржати Скупштину удружења. Тим новцем ћемо платити путне трошкове чланицама да дођу у Бањалуку, док ће нам кабинет председника НС РС Недељка Чубриловић обезбедити ручак", рекла је Рајилић-Живковићева.

Истиче да су Срби у Минхену за једно вече прикупили више новца за помоћ Удружењу него што им је помогло ресорно министарство.

Удружење жена жртава рата је главном тужиоцу Хашког трибунала Сержу Брамерцу неколико пута предало и списак од око 400 убијених жена на сарајевском и горажданском подручју. Све је то урађени с циљем да се изврши притисак на Тужилаштво БиХ да почне са процесуирањем злочина над Србима. До сада је помоћ Сержа Брамерца изостала, без обзира на чињеницу да се он два пута годишње састане са жртвама.

"То су биле баке, жене и деца. Тражимо да се испита која војска је на том подручју мучки убијала недужне цивиле, који нису били војна мета", поручује Живковић-Рајилићева.

Наиме, многе жене жртве су огорчене тренутним положајем јер су годинама ишле да сведоче на суђења и представљале тужиоцима покриће за посао, док оптужница још нема.

О својим патњама током одбрамбрено-отаџбинског рата 90-их година жене су проговориле и у монографији „Наша исповест - жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995“ коју су прошле године објавиле владе Српске и Србије.

Прво представљење монографије омогућено је у Вашингтону, након чега је она представљена у Србији, где је учествовало 15 чланица Удружења чија су сведочења садржана у монографији.

Савановић: Закон ове године

Министар борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да ће сва удружења од јавног статуса добити новац из буџета, када он буде оперативан.

"Нисмо успели да закон о жртвама ратне тортуре упутимо у Народну скупштину Републике Српске до краја 2016, али ће у току ове године он бити пред посланицима како би жене жртве рата оствариле своја права", рекао је Савановић.

Није могао прецизирати у ком квараталу рада Парламента Републике Српске ће бити прослеђен на усвајање.

(ЕуроБлиц)