А шта се дешава у азијској Лиги шампиона...?!

Титула националног првака јесте му измакла у суровом финалу јапанског плеј-офа и поразу од Кашиме (1:2) на домаћем терену, али Михаило Петровић сада има још веће амбиције са Уравом. Континенталне.  Бивши играч Рада и Црвене звезде, који већ више од деценије са успехом гради тренерску каријеру у Земљи излазећег сунца, фуриозно је кренуо у групној фази Азијске лиге шампиона савладавши као гост Вестерн Сиднеј са бруталних 4:0.

Истина, Аустралијанци су због згуснутог распореда били принуђени да на терен изведу комбинован састав, а у сусрету са Уравом - јер ипак су Јапанци велесила у азијском фудбалу - то је било равно самоубиству. Тим без иједног странца (Бразилац Рафаел Силва одиграо је последњих 20 минута - до врха је напунио мрежу домаћег тима и Ураву промовисао у једног од два највећа кандидата за пласман у нокаут фазу из Групе Ф.

Судећи по томе какви су голови пали права је штета што Петровића нисмо могли да видимо као тренера у српском фудбалу. Или бар некој ближој, познатијој лиги.



Други је наравно Шангај СИПГ, који је у Сеулу успео да савлада истоименог противника захваљујући карактеристичној Хулковој бомби у 53. минуту. Бразилац као у најбољим данима када га је јурило пола Европе. Он је увек јурио паре, али је имао и чиме да се препоручи богатим послодавцима.

Треба поменути да су гости из Кине имали и среће, пошто је само шест минута послеХулковог гола Хе Гуан добио црвени картон и оставио Шангај са десеторицом на терену. Сеул је имао моменталну шансу да се врати, али Дејан Боске Дамјановић није успео да једанаестерац претвори у изједначење.

У преосталим данашњим сусретима Бризбејн и Муанг Тонг са Тајланда играли су без голова, док је Кашима савладала јужнокорејски Улсан са 2:0.

Извор: моззартспорт