Бијељински сликар - Живот је чамац

Петар је, на неки начин, и заштитно лице града, препознатљив лик, човјек коме се често обраћају за неку информацију сви они који воле сликарство, али и они који са ликовном умјетношћу немају пуно додирних тачака.

Појашњавајући смисао свог животног и умјетничког „вјерују“, Киф каже да се извјесно вријеме све дешава наизглед мирно и животни чамац безбрижно плута по пучини, након чега наступају периоди јаких бура и великих таласа, када тај чамац бива угрожен и запријети му опасност да потоне.

Петар Ђокић већ двадесетак година живи искључиво од сликарства, не скривајући понос што му полази за руком да у овим несигурним временима транзиције и животних турбуленција своју егзистенцију одржава уз помоћ сликарске палете и кичице.

„Знао сам по седам дана провести на пецању, јер се на тај начин одмарам и „ресетујем“ од сликарства. Након тога изнова се враћам платну и сликању. Често сатима сједим и гледам у празно платно, посматрам и анализирам његову текстуру. То је некаква љубав с којом се човјек сроди и живи“, прича Ђокић, истичући да је продао на стотине својих слика, на којима се препознају различити ликовни правци, од реализма, пејзажа, апстрактних тонова, симболизма, кубизма, па и футуризма.

„Људи, ипак, највише траже реалистичне мотиве, нешто што могу препознати и лоцирати у свој духовни простор. Често прибјегавам и копирању дјела великих мајстора сликарства, као што је био Урош Предић или Паја Јовановић. То је за мене додатни изазов. Много слика сам продао у љетњим мјесецима, када наши људи долазе из иностранства у свој родни крај."

Петар истиче да умјетници на овим нашим просторима углавном сваштаре и баве се свим и свачим, да би преживјели. Ријетко је неки од њих у прилици да буде потпуно оригиналан и да слика оно што извире из његове умјетничке душе.

Ипак, Петар каже да се и од сликарства може некако живјети, макар то био и подстанарски статус, у коме се он још увијек налази.

(ИнфоБН)
(Фото: ИнфоБН)