Ревизијом пуца БиХ, Бакир би САО Босну

Тијело које је донијело ту "одлуку" не постоји у Уставу и Изборном Закону. Нема никакав легитимитет нити легалитет. Ријеч је о скупини изабраној насумице и наврат-нанос и сакупљеној у Вијећници у сврхе подјеле одговорности, тачније скривања одговорности за десет година јавашлука који граничи са велеиздајом.

То су питања која се тичу суштине легитимитета и ако хоћете легалитета, правног лица, државе Босне и Херцеговине. Оно што су Изетбеговић и његова клика урадили у петак се по посљедицама пуно не разликује од оно што су 1991. године радили Радован Бјелица и Мирко Шаровић, на Романији и Сарајеву или Радослав Брђанин у Крајини, Рајко Дукић у сјевероисточној Босни.

Ријеч је је успостави паралелних механизама одлучивања. У петак је и званично започео процес који је Даниел Цонверси, описујући распад бивше Југославије, описао као „сецесија из центра“.

Немој да се заваравамо. Бакир Изетбеговић ово није урадио само да би подијелио одговорност. То је само један, вјероватно мање битан аспект отвореног подривања институција БиХ. Он, јасно је, истински вјерује у то да Бошњаци „не требају бити на истом сату за струју“ са Хрватима и Србима, Осталима и досад је урадио све што је наумио у том смислу.

Драгану Човићу је испоручио све економски темељ нове Херцег-Босне и сљедећи кроак је да му кроз парламент испоручи и другу, односно трећу изборну јединицу.

Само се тиме може објаснити једна овако отворено и блатантно против државе усмјерена одлука.

Подсјећања ради, док су Момчило Мандић и Брђанин правили паралелне институције 1991. и 1992. године, Сарајево је све и увијек радило кроз институције. Од усвајања Платформе Предсједништва Републике БиХ до формирања тзв. Армије РБиХ, већинска политичка воља увијек је артикулисана кроз институције.

Чак ни у најтежим тренуцима по ову земљу, наше руководство је одбијао да се одрекне државотворне нити, која је преживјела од ЗАВНОБиХ-а до Дејтона. У прошли петак Бакир Изетбеговић је пробао да прекине ту државотворну нит. Да оконча ЗАВНОБиХ.

Можда за тим не би било потребе да СДА под вођством Бакира Изетбеговића – ту без кривице није ни Сулејман Тихић, али то је сада друга тема - није учинила све да на мјесто члана Предсједништва из реда Хрвата доведе некога као Драган Човић. И зато одлуку о ревизији пресуде није било могуће донијети кроз институције.

Јер, да подсјетим, Сакиб Софтић је првобитно добио овлашћења агента од Предсједништва БиХ у чијем су саставу били Бериз Белкић, Јозо Крижановић и Живко Радишић. Да се данас на Човићевом мјесту налази Хрват грађанских увјерења, да не кажем из политичке партије грађанске оријентације, одлуку о покретању ревизије би било могуће донијети у складу са Уставом и кроз институције државе БиХ. Ваљда зато Изетбеговић хоће да ту могућност заувијек осујети дајући Човићу изборну јединицу која ће гарантовати да заувијек ХДЗ-ов кандидат буде члан Предсједништва.

Због Човићева је одлука донесена на миндеру. И са намјером да буде донесена на миндеру.

Нећу и не желим улазити у то да Изетбеговић нити у једном тренутку није нашао за сходно да објасни одлуку на разложан начин. Нећу ни у онај Сребренички цвијет који је окачио у петак и са којим га нисам никад раније и нигдје другдје видио. Да не знамо ко нас представља пред судом осим Сакиба Софтића. Да не знамо које су то нове чињенице које би да су биле познате у тренутку изрицања пресуде драматично утицале на њен исход. Не. О томе је врло артикулисано и компетентно протеклих дана писао Рефик Хоџић.

Хоћу, међутим, да се осврнем на парламентарну опозицију и одсуство свијести да у историјском тренутку поступе у складу са оним што заговарају. Досљедност вриједностима ЗАВНОБиХ-а налагала је и СДП-у и ДФ-у да схвате да је учешће у доношењу овакве одлуке оно што Бакир Изетбеговић од њих тражи да би подијелио одговорност. Не да одбију стати иза ње ако је донесена на законит и институционалан начин и ваљано образложена са јасним државним интересом. Него да учествују у њеном доношењу на начин који подрива темеље државности.

Не могу скупови под шљивом у међународно признатој и правно уређеној држави доносити правно обавезујуће одлуке за државу. Није народ гинуо за скупове под шљивом. Скупови под шљивом немају симболе, немају територију, становништво и монопол присиле. Немају столицу у Уједињеним нацијама. То су, напросто, скупови под шљивом.

Као резултат одлуке донесене под шљивом сада се сви налазимо у потпуно новим водама, без икаквог плана, без било какве визије исхода, у нестабилним регионалним околностима, у периоду структуралних промјена међународног поретка. Без пријатеља, без међународних савезника. Који су сви остављени у мраку у погледу намјере и плана који стоји иза доношења одлуке.

Нити у једном тренутку нисам спорио легитимитет нити легалитет Бакира Изетбеговића да донесе одлуку о покретању поступка за ревизију. Сматрам да је правно одбрањива и активна легитимација Сакиба Софтића. И управо зато није било никакве потребе за одржавањем „бошњачког сабора“. Али, одлуку утемељену на јасним и чврстим доказима, формално неупитну и неоспориву и са барем неком извјесношћу успјеха. Умјесто тога добили смо Бошњачку аутономну област.

(Вијести.ба / др. Емир Суљагић)