''Хрватска је земља корупције и насиља''
Социјална дискриминација, насиље према припадницима етничких мањина, женама и дјеци те корупција највећи су проблеми у кршењу људских права у Хрватској, наводи амерички Стате Департмент о стању људских права у Хрватској за 2016. годину. <бр />Влада је предузела важне кораке у сврху прогона и кажњавања појединаца који крше људска права, наводи се у извјештају.
Регион
"Први пут у модерној историји, извјештај пучког правобраниоца за људска права (за 2015. годину) одбачен је на темељу садржаја", пише Стате Департмент и наводи да је извјештај садржао случајеве говора мржње, кршења права мањина, ограничења медијских слобода.
Претрпани затвори, спорост правосуђа, неријешена питања поврата имовине, политичко уплитање владе у рад агенција за људска права, нека су од подручја на која се упозорава за 2016. у Хрватској.
Забринутост у учинковитост хрватског правосуђа и право на доступност правде буди 520.000 неријешених случајева на домаћим судовима.
Антисемитизам, неконзистентно процесуирање нападача на припаднике заједнице ЛГБТ, дискриминација при запошљавању по роду, сполној оријентацији, према особама с инвалидитетом, кршења права радника, међу којима је неисплата плата, подручја су које Стате Департмент такође издваја као проблематична у подручју људских права у Хрватској.
И даље је проблем поврат имовине Српској православној цркви и Координацији јеврејских општина у Хрватској.
"Поврата имовине јеврејској заједници није било од 2014., иако постоји неколико таквих захтјева", наводи се.
О медијским слободама
У сегменту медијских слобода у извјештају за 2016. спомиње се напад на новинара Анту Томића, притисак владе на рад Вијећа за електронске медије. Спомиње се да је тада новоизабрани потпредсједник Сабора Иван Тепеш предводио марш између пет до седам хиљада људи у Загребу против одлуке Вијећа за електронске медије да на три дана прекине емитовање телевизије З1 због говора мржње против Срба. Неки који су протестовали, салутирали су усташким поздравом, наводи се.
Представник за медије у Организацији за сигурност и сарадњу у Европи у извјештају је након посјета Хрватској написао "да ниједан високи политичар из владајуће коалиције није осудио јасан покушај - темељен на сировој етнополитици - узнемиравања и застрашивања независног регулаторног тијела за медије", пише у извјештају Стате Департмента.
Спомиње се и да је влада предложила распуштање тог Вијећа и оставку директорице Мирјане Ракић која је то и учинила под "неподношљивим притиском".
"Корупција је и даље проблем у Хрватској", пише у извјештају у којем се спомиње оцјена Европског парламента да је ризик највећи у пословима јавне набаве.
Жртве полног насиља
Канцеларија правобранитеља за равноправност полова изражавала је забринутост за жртве полног насиља које одустају од тужбе у страху од одмазде.
У контексту антисемитизма спомиње се фудбалска утакмица између Хрватске и Израела на којој су се извикивали усташки поздрави те одлука јеврејских општина да бојкотују службену комеморацију у Јасеновцу из незадовољства владиним умањивањем злочина усташког режима, преноси Хина.
О дискриминацији по националној и вјерској основи спомиње се дискриминација према Србима и Ромима.
"Број пријава дискриминације и говора мржње према Србима нарастао је", пише у извјештају.
Дискриминација према Ромима и социјално искључење Рома и даље је проблем у Хрватској гдје Влада низом мјера подстиче њихово запошљавање, школовање, стамбено збрињавање, наводи се.
(Вијести.ба)
Претрпани затвори, спорост правосуђа, неријешена питања поврата имовине, политичко уплитање владе у рад агенција за људска права, нека су од подручја на која се упозорава за 2016. у Хрватској.
Забринутост у учинковитост хрватског правосуђа и право на доступност правде буди 520.000 неријешених случајева на домаћим судовима.
Антисемитизам, неконзистентно процесуирање нападача на припаднике заједнице ЛГБТ, дискриминација при запошљавању по роду, сполној оријентацији, према особама с инвалидитетом, кршења права радника, међу којима је неисплата плата, подручја су које Стате Департмент такође издваја као проблематична у подручју људских права у Хрватској.
И даље је проблем поврат имовине Српској православној цркви и Координацији јеврејских општина у Хрватској.
"Поврата имовине јеврејској заједници није било од 2014., иако постоји неколико таквих захтјева", наводи се.
О медијским слободама
У сегменту медијских слобода у извјештају за 2016. спомиње се напад на новинара Анту Томића, притисак владе на рад Вијећа за електронске медије. Спомиње се да је тада новоизабрани потпредсједник Сабора Иван Тепеш предводио марш између пет до седам хиљада људи у Загребу против одлуке Вијећа за електронске медије да на три дана прекине емитовање телевизије З1 због говора мржње против Срба. Неки који су протестовали, салутирали су усташким поздравом, наводи се.
Представник за медије у Организацији за сигурност и сарадњу у Европи у извјештају је након посјета Хрватској написао "да ниједан високи политичар из владајуће коалиције није осудио јасан покушај - темељен на сировој етнополитици - узнемиравања и застрашивања независног регулаторног тијела за медије", пише у извјештају Стате Департмента.
Спомиње се и да је влада предложила распуштање тог Вијећа и оставку директорице Мирјане Ракић која је то и учинила под "неподношљивим притиском".
"Корупција је и даље проблем у Хрватској", пише у извјештају у којем се спомиње оцјена Европског парламента да је ризик највећи у пословима јавне набаве.
Жртве полног насиља
Канцеларија правобранитеља за равноправност полова изражавала је забринутост за жртве полног насиља које одустају од тужбе у страху од одмазде.
У контексту антисемитизма спомиње се фудбалска утакмица између Хрватске и Израела на којој су се извикивали усташки поздрави те одлука јеврејских општина да бојкотују службену комеморацију у Јасеновцу из незадовољства владиним умањивањем злочина усташког режима, преноси Хина.
О дискриминацији по националној и вјерској основи спомиње се дискриминација према Србима и Ромима.
"Број пријава дискриминације и говора мржње према Србима нарастао је", пише у извјештају.
Дискриминација према Ромима и социјално искључење Рома и даље је проблем у Хрватској гдје Влада низом мјера подстиче њихово запошљавање, школовање, стамбено збрињавање, наводи се.
(Вијести.ба)
Коментари (12)
МОРЕ МАРШ!
Шта сада хоће коју п.м.? Трећину побили, трећину протерали, трећина не сме да се изјасни као Срби и опет им сметамо. Комплексаши вечити.
немања
Уфффф, чим се Хрватска спомене, одмах паљба. Зашто сте бре сви толико љубоморни завидни? Због чега? Ако ништа, комшије су 100 пута културнији, образованији, напреднији и успеснији од нас, они су и нама и вама запад!! А поготово ви из БиХ не можете изаћи из. Осне да не удјеле у Хрватску. Доста је висе мржње и реторике 90-их. Ништа боља није Србија ни национализам у Бих!!!!
Тхе Цласх
Не знам ко би се моао јавити а да са Хрватима нема проблем?!
хркљуш
Мрзе ба и Муслимане колко и Србе
007
И фашизма.
Какав морон
И ста је ту.ново ?
НАЗДРАВЉЕ
НИје могуће да се ово дешава у НЕОВИСНОЈ ДЕМОКРАТСКОЈ КРОАЦИЈИ?!
Бн
О Колинда моје постовање
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.