Да ли НАТО нестаје или постаје опаснији?

О застарјелости НАТО-а, међутим, на Западу је почело гласније да се говори тек недавно, пошто је ту страшну оцјену изговорио нови амерички предсједник Доналд Трамп.

Значи ли то да су НАТО-у дани одбројани, или пак овај пакт, који посљедњих мјесеци гомила трупе на границама Русије, баш сада постаје још опаснији по читав свијет него што је то био до сада, питања су на која је "Спутњик" потражио одговор:

Зашто Америка повећава свој војни буџет? Зашто, с друге стране, амерички министар одбране истовремено пријети својим европским савезницима? Зашто Доналд Трамп још није одобрио улазак Црне Горе у НАТО, и шта му с тим у вези препоручује Марк Ентон, његов савјетник за стратешка питања и члан Националног савјета за безбједност? Да ли је могућа трајна неутралност балканских држава, Украјине и Грузије, какву предлаже утицајни Брукингс институт из Вашингтона као начин да се спријечи даља антагонизација Русије?

О овим су питањима у "Новом Спутњик поретку“ говорили политиколог Александар Павић и новинар Политике Бојан Билбија.



Западне елите, темељно узнемирене Трамповом оцјеном о застарјелости НАТО-а, која и даље одзвања тамошњим анализама и покушајима да се предвиди будућа политика новог станара Бијеле куће, ових су дана добиле прилику за извијесно олакшање, пошто је амерички предсједник, у свом првом обраћању Конгресу САД, поручио да "снажно подржава НАТО“.

Има ли противрјечја у овим двама ставовима? Зашто је дошло до промјене реторике?

"Изражени ставови још увијек нису противречни зато што се види да Трамп води озбиљну унутрашњу битку против ’дубоке државе‘, те глобалистичке хидре чији је НАТО можда и најважнији део“, каже Александар Павић и додаје:

"Он је можда проценио да не може истовремено да се против ње бори на свим фронтовима, па је сада мало спустио реторику у погледу НАТО-а… Укидање организације као што је НАТО, у сваком случају, не може да се догоди преко ноћи.“

Разрађујући Трампову тезу о застарјелости НАТО-а, коју иначе подржава, оснивач чувеног "Статфора“ Џорџ Фридман у једном недавном тексту наводи да се "не може тврдити да НАТО служи америчким интересима још од 1991. године“, дакле од распада Совјетског Савеза, и да, с америчке тачке гледишта, "војна алијанса с регионом у коме је велики ратни сукоб мало вјероватан, нема много смисла“.

Ако НАТО не служи америчким интересима — у смислу тамошњег народа и државе — чијим интересима служи? Глобалне неолибералне елите, такозване "партије Давоса“, како је често називају, пита се "Спутњик".

"Прилично је очигледно да интересима америчког народа НАТО не служи, с обзиром на то да и НАТО и уопште тај војно-безбједносно-политички интервенционизам, веома много коштају америчке пореске обвезнике, а држава им је за то вријеме доспјела у веома лоше стање“, оцењује Бојан Билбија, указујући, међутим, да је "могуће и да Трамп није озбиљно мислио када је рекао да је НАТО застарео, јер, да мисли озбиљно, не би америчким пореским обвезницима одузео још неколико десетина милијарди долара како би још повећао војни буџет… Када је рекао да је НАТО застарео, он тиме није рекао да га треба укинути, већ напротив, да га треба модернизовати, тако што ће се ојачати, променити неке ствари у његовој структури, осавременити његова улога.“

Насупрот томе, указује Павић, "дебата о НАТО-у се јесте отворила, и мислим да се Трамп није шалио (када је говорио о његовој застарелости). Да се шалио, не би постојао толики отпор према њему, поготово од стране оних који су и те какви заговорници НАТО-а. Мислим да није фингирано то што се читава ’дубока држава‘ подигла против Трампа… Због тога, он мора да придобије неко од тзв. министарстава силе, јер је кренуо и у обрачун с обавештајним службама“, а то постиже повећавањем војног буџета и окружујући се војницима на важним положајима.

Повећање војног буџета (за чак 54 милијарде долара) пропраћено је, подсјећа саговорник "Спутњика", смањењем буџета Стејт департмента од чак 37 одсто — а то би могло да иде у прилог обећању да ће америчког интервенционизма у свијету бити мање него до сада.



Посљедње тренутке владавине Барака Обаме обиљежило је стационирање НАТО трупа на истоку Европе, на западним границама Русије. Који је циљ овог потеза, поставља се питање, будући да је потпуно јасно да Русији не пада на крај памети да нападне Пољску или балтичке државе, а и да је број НАТО војника који су сада ту доведени исувише мали да би представљао озбиљан фактор, у војном смислу, у случају напада.

"НАТО каже да је то одговор на војну претњу која долази са истока, из Русије, али циљ овог потеза јесте трајно стационирање НАТО трупа у балтичким државама и на Балкану, у Румунији и Бугарској,“ објашњава Бојан Билбија.

"Доласком НАТО трупа на руске границе ствара се веома експлозивна ситуација… А крајњи циљ свакако да јесте повећање напетости између Запада и Русије, који ће онемогућити њихово зближавање", додаје он.

Како ће се на будућност НАТО-а одразити захтјеви Вашингтона својим партнерима да повећају војне издатке на фамозна два одсто својих државних буџета?

"Ако Трамп заиста мисли да се извуче из обавеза према НАТО-у ово је најбољи начин да добије разлог да то и учини. Наравно, постоји опасност да ће га сви послушати и повећати своје војне издатке на тражена два одсто буџета, али у садашњој економској ситуацији, то је скоро немогуће", каже Павић.

Оваквој процјени у прилог иду реакције из Нејмачке. Зигмар Габријел, њемачки шеф дипломатије,изјавио да не зна гдје Њемачка може да нађе 25 милијарди евра за захтијевано повећање војног буџета, а канцеларка Ангела Меркел, на сличан начин, каже да ће Њемачка повећати свој војни буџет као што се од ње тражи, али, по сопственом распореду.

С тим у вези, приликом своје прве посјете централи НАТО-а, секретар за одбрану САД Џејмс Метис припријетио је да ће Америка "умањити своју посвећеност алијанси“ ако Европљани не повећају издатке за одбрану.

Међутим, указује Бојан Билбија, "Метис је рекао и да с Русијом треба разговарати с позиција силе… То су те контрадикторне поруке које се шаљу из Вашингтона, и тешко је протумачити која је, од изговорених, она права порука… Али реторику на страну, ми данас видимо да је у току милитаризација, и да су данас НАТО трупе стигле на границу Русије. То је кључна чињеница“.

Како ће се дилеме о преобликовању НАТО-а одразити на његова даља проширења, прије свега на Црну Гору? Ово питање прошло је кроз надлежни одбор Сената, присталице уласка Црне Горе у НАТО имају убједљиву већину и у самом Сенату — 99 према 1 или 98 према 2, како се наводи — али, да би се уопште гласало с овако предвидивим исходом, Доналд Трамп овај приједлог треба да упути на гласање у Сенат, а он то још није учинио.

Марк Ентон, његов савјетник за стратешка питања, јавно се пита да ли је, уопште, у америчком стратешком интересу даље ширење НАТО-а и проливање америчке крви за нека удаљена мјеста. Да ли је замисливо да САД не дозволе улазак Црне Горе у НАТО?



"Замисливо је да САД на крају ипак не дозволе улазак Црне Горе у НАТО. Али то ће зависити од односа снага у самој Америци, и исхода ове велике политичке борбе која се очигледно води… Питање је и да ли ће Црна Гора бити сматрана довољно важном да се баш ту повуче некаква црвена линија", каже Александар Павић.

Русија је ту црвену линију повукла, саопштивши да се противи уласку Црне Горе у НАТО, додаје "Спутњик".

"Русија мора да се понаша као да и даље има посла с Бараком Обамом“, каже Павић, примјећујући ипак да је Москва намјерно ублажила реторику, "како не би упропастила ту малу шансу да Трамп озбиљно мисли (када говори о поправљању односа с Русијом и слабљењу улоге НАТО-а) и да може да спроведе то што мисли, а то је управо оно што глобалисти и желе“.

Он истиче и да Трамп још нема пуну контролу у САД - процес именовања званичника његове администрације тече јако споро, због опструкција с којима се суочава у Конгресу - а "НАТО се за то вријеме понаша као да је Обама и даље на власти. То је, на неки начин, отуђени центар моћи, који и на нашим просторима подиже температуру, управо у Црној Гори - оптужбе за наводни покушај држаног удара - и у Македонији, где се генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг директно умешао у изборни процес, захтевајући од председника Ђорђа Иванова да Зорану Заеву дâ мандат“.

У сред овог подизања температуре, треба и то примјетити, с оне стране Атлантика појављују се и кудикамо разумније иницијативе, попут оне коју је ових дана у "Вол стрит журналу“ изнио Мајкл О’Хенлон, старији сарадник утицајног Брукингс института из Вашингтона. Ријеч је о приједлогу "алтернативе ширењу НАТО-а који не би антагонизовао Русију“, у суштини, о заједничкој гаранцији трајне неутралности коју би Русија и Запад пружили Балкану, Украјини и Грузији.

Подсјећајући да је "великодушну идеју“ о "недјељивој зони безбједности од Ванкувера до Владивостока“ Русија изнијела још прије десетак година, која се у основи не разликује много од споменуте О’Ханлонове иницијативе, Бојан Билбија указује да би "уместо тога могло да се догоди да се створи заједничка зона безбедности од Лисабона до Владивостока, која би Америку искључивала… Уколико САД наставе с досадашњом политиком, то би врло лако могло да им се догоди, а глобалистички кругови у Америци покушавају да заоштре ситуацију како би се спречила било каква могућност проналажења решења које не би било НАТО-центрично, каква су данашња“.

На крају, каква је будућност НАТО-а? Од чега ће то највише зависити?

"Будућност НАТО-а највише ће зависити од Вашингтона и борбе која се тамо води. Ако САД не одрже своју посвећеност, НАТО је мртав", каже Павић.

Ипак, закључио је он самоувјерено: "Због тог разлога, не верујем да ће (нова америчка администрација) остварити своје претње.“

(Спутњик)