Ауторска права нису довољно уређена

Ауторско право је право које уживају ствараоци књижевних, научних и умјетничких дјела, а које им даје искључиво право коришћења или одобравања другима коришћење свог дјела. У то је укључен и систем заштите тих права. Када је ријеч о БиХ стручњаци сагласни, закон о ауторском праву је добар, али не и његова примјена.

"Највећи проблем је примјена закона, јер је законодавац на папиру претпоставио како треба све да изгледа, али у пракси нису успостављени механизми за примјену права", каже Кемал Швракић из Удружење за заштиту произвођача фонограма „Фонограм“.

Све је више оних који у склопу својих дјелатности користе туђа дјела, првенствено музичка, а то се законски мора платити.

"Тренутно имамо три колективне организације које су добиле од Института за интелектуално власништво БиХ дозволу за права која штите. Битно је нагласити да је то мало другачији систем него онај који је био прије можда 20 година када је постојала само једна агенција која је обављала цијели посао", истиче Јасмина Мисирлић из Асоцијације извођача и стваралаца БиХ (АИС).

Љубо Кешељ, члан Удружење естрадних умјетника и извођача Србије, каже да је, за разлику од претходних година, задовољан заштитом права.



"Људи морају да схвате да је музика нечије дјело и да би се користило мора се дати нека надокнада. Исто као и у кафани кад даш 'хиљадарку' свираћу за неку пјесму и тако од те 'хиљадарке' треба да оде дио новца ономе ко је створио ту пјесму. Да би сви имали користи од тога", истиче Кешељ.

И дугогодишњи композитор Перица Здравковић је оптимистичан:

"Аутори, многа дјеца која стварају, напишу једну пјесму, али не зна како да је заштитите и гдје да то пријаве, а сад се ради на томе, треба гледати оптимистично. Почели смо и биће боље", истиче Здравковић.

Музички продуценти јасни: велики проблем је и пиратерија.

"Гасимо фабрику од 10-15 хиљада људи који живе од музике у БиХ. Нисмо ми битни у тој причи, него тај човјек који пише и ствара. У питању је једна огромна фабрика која је прије рата у БиХ била најјача привредна грана", истиче Ахмед Швракић, директор „Хајат продукције“

"Надам се да ће свјетски моћници да схвате да права за нека дјела морају да се плаћају, не можете нешто да користите а да не платите. Цијели свијет је замишљен тако да све функционише у круг", подвукао је Драган Дмитрук, директор „БН мјузик продукције“.

Дискографска индустрија на простору цијеле бивше Југославија је у веома лошем положају. А на подизању свијести о неопходности поштовања ауторских, нарочито музичких дијела треба још много да се ради, закључено је у емисији "Изазови" БН телевизије.

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/80ТаМЦWд_МУ" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

БН телевизија