Имају шест кћерки, сад ишчекују сина

Када би млади брачни парови размишљали као 49-годишњи Зоран Ђукић и његова три године млађа супруга Славица, из засеока Смајинци, код Српца, о проблему наталитета у овој општини не би се причало. За сада, овај брачни пар има шест кћерки, али се на томе, по свој прилици, неће зауставити. Надају се да ће добити и синове.

"Изабраницу свога срца упознао сам у Српцу када је имала 15 година и видео сам да се допадала и другим момцима. Када је напунила 17 година, а ја 20, нисам смео више да чекам да ступимо у брак. Још за време забављања, маштали смо о много деце, а узори су нам били мој деда Васкрсије, који је имао седам синова и три кћери, и њен деда Михајло, са шест синова и две ћерке", прича Зоран, бивши ратни командант 2. батаљона Србачке лаке бригаде и бивши одборник и председник СО Србац.

Сада се бави товом пилића у властитој фарми капацитета 20.000 комада у једном турнусу.

"Прво дете Данијелу родила сам 1990. године. Мислили смо да ће бити син и планирали смо да му дамо име Душан по Зорановом оцу. Почетно слово Д задржали смо код давања имена следећим ћеркама Дренки (25), Душки (24), Драгани (18), Дуњи (4) и Дивни, која се родила 22. фебруара ове године. У подизању деце много ми помажу старије ћерке, тако да смо сложна и срећна породица", каже мајка Славица.

Зоран каже да су размишљали да стану када се родила четврта кћерка, али се у животу не може баш све предвидети.

"Када је супруга остала у другом стању са петим дететом, тада сам донео чврсту одлуку да као хришћанин нећу дозволити абортус, јер је то чедоморство а то сам саопштио и мојим ћеркама, да се у животу тако понашају. Ја сам поносан на све њих, јер не само да добро уче и помажу мајци у кући већ и мени у фарми и на њиви, јер возе трактор и раде све пољске послове, чиме се не могу подичити многе породице са синовима."

"Најстарија кћерка Данијела је завршила Економски факултет и ради у Љубљани, Дренка је дипломирала на Природно-математичком факултету, удата је и ради у србачком Водоводу, Душка ће ускоро бити професор биологије и већ ради у ОШ Ситнеши, Драгана је у трећем разреду Гимназије у Српцу, а четворогодишња Дуња сада има живу лутку Дивну, од које се не одваја", каже Зоран и додаје да никада од државе није користио дечји додатак и да му је жао што се стимулисање рађања не спроводи као на пример у Израелу, где породице са седморо деце уживају све благодети овог света.

Гимназијалку Драгану затекли смо како храни бебу Дивну на флашицу и каже да су она и сестре навијале да мајка роди још једну ћерку, јер би у супротном сва пажња била усмерена према брату, а оне би се осећале запостављеним.

НА БАБИНЕ СА ПРАСЕТОМ И ПОГАЧОМ

Приликом посете овој породици имали смо прилику да видимо један од старих добрих обичаја. На бабине је стигла Зоранова сестра Зора са мужем Милорадом Војводићем, ћеркама Весном и Велиборком, зетовима Небојшом и Жељком и њихово петоро деце. Са собом су донели печено прасе и пиле, погачу, питу сирницу, огромну торту са натписом "Дивна" и друге ђаконије. Нашла се ту и хармоника, а прва песма била је "Ти си ћерко татин син", што је мами Славици натерало сузе на очи.

(Вечерње новости)