За један дан просјечна плата

На фарми у сваком тренутку има око 5.000 препелица и дневно производи око 2.500 јаја.

Иако се често може чути да се од пољопривреде не може добро живети, Милан то пориче и тврди да је с производњом од 600.000 препеличијих јаја годишње убедљиво највећи произвођач у БиХ. Јаја се могу пронаћи у скоро свим највећим тржним центрима БиХ. На фарми му помаже син Бранко, медицински техничар.

– Пратећи литературу, одлучио сам да узгајам препелице. У почетку сам израђивао само кавезе, по узору на једну фарму у Француској. Почео сам с јатом од педесетак, а сада имам око 5.000 препелица. Мењам их два пута годишње. Сада већ производим и матична јата, а имам финансијску подршку ресорног министарства за то – каже Микић.

Каже да је већ едуковао многе који су одлучили бавити се узгојем препелица.

– У кавезима на сваке четири женке имам по једног мужјака. И месо је здраво и укусно. Има доста и улагања, јер храна се битно разликује од оне за живину – говори Микић.

Озбиљно се почео бавити и производњом јабуковог сирћета од аутохтоних сорти, у народу познатих јабука дивљака. Као и препеличија јаја, која су и храна и лек, и јабуково сирће вековима је познато по својим лековитим својствима.

КОЛИКО КОШТАЈУ И ЗА ШТА СЕ КОРИСТЕ

У Србији иначе једно препеличје јаје кошта између 12-15 динара, а једна препелица око 60 динара.

Јаја се конзумирају сирова тј. пресна и то цела дневна доза одједном, ујутру на празан стомак, пола сата пре јела. Ради лакше конзумације, дозвољено их је улупати миксером, додати мало јогурта или сока од лимуна, поморанџе, вишње или јабуке, засладити шећером, медом или чоколадом у праху.

Изузетно су здрава и лековита, понајвише за лечење повишеног притиска, дијабетеса, бронхијалне астме, анемије, туберкулозе, болести јајника, нервна обољења, за регенерацију тела и смањење тегоба код разних врста тумора.

(Аваз)