Земље бивше Југе дијеле некретнине

Очекује се да ускоро у Београду буде одржан састанак о подјели имовине бивше СФРЈ на коме ће представници држава које су у бившој Југославији имале статус република разговарати о подјели 51 некретнине, вредне више од 110 милиона долара.

Бивша СФРЈ имала 123 некретнине широм свијета које је користила за дипломатско-конзуларна представништва. Међу државама које су настале распадом СФРЈ до сада су подијељене 72 некретнине.

– Наш је интерес да што је могуће пре окончамо Анекс Б и да једноставно изадјемо с једном чистом ситуацијом да и ми попишемо у пуној мјери своју имовину, да направимо своје планове управљања, одржавања, коришћења, продаје, куповине, мањих замјена – има ту разних модела – рекао је за РТС генерални секретар Министарства спољних послова Србије Вељко Одаловић.

Подјела имовине коју је посједовала Југославија прецизирана је кроз седам анекса: покретна и непокретна имовина, дипломатска и конзуларна имовина, финансијска потраживања и дуговања, архив, пензије, дуговања и приватна својина.

У Анексу Б највише се одмакло – од подијељених објеката Србија је добила 30, Хрватска 18, Словенија и Босна и Херцеговина по 10, Македонија четири објекта. Чека се подјела 51 некретнине, јер имовинско-правна питања са државама у којима се оне налазе нису ријешена.

Спорни су објекти и земљиште у Адис Абеби, Њу Делхију, Москви.

– Оно што је за нас било важно и зашто смо инсистирали да се Москва и Њу Делхи посебно третирају је питање реципроцитета јер је Србија на основу споразума који су били потписани дала одређене објекте у Београду и једној и другој страни и ми инисистирамо да се питање реципроцитета, онога што смо ми дали једни другима узме у обзир – истакао је Одаловић.

За пет некретнина које су државе одлучиле да продају, двије у Њујорку један у Њемачкој, Јапану и Швајцарској, сукцесори су пронашли америчког агента за некретнине.

(Телеграф)