Избори 2018. без мртвих гласача?

Наиме, након сваких досадашњих избора у БиХ представници невладиног сектора и стручњаци за изборно законодавство указивали су на чињеницу да су бирачки спискови пуни преминулих људи, те упозоравали на злоупотребе при гласању када поједини чланови бирачких одбора, уз прећутну сагласност појединих кандидата, имена мртвих користе како би поправили изборни резултат својих кандидата.

Максида Пирић, портпарол Централне изборне комисије БиХ, истиче да све док буде било случајева да општински матични уреди не обавијесте надлежно министарство спољних послова о преминулима, или док МУП-ови не унесу промјене у евиденције података које се чувају при Агенцији за идентификациона документа, бирачки спискови ће садржавати имена преминулих.

Колико је податак озбиљан свједочи и чињеница да је на прошлим локалним изборима у бирачке спискове било уписано око 3,2 милиона пунољетних грађана с правом гласа, док је попис становништва показао да у БиХ живи око 3,5 милиона грађана.

Пирићева истиче да су формиране двије интерресорне радне групе, једна коју чине посланици и делегати Представничког дома и Дома народа БиХ, Савјета министара БиХ и Централне изборне комисије БиХ, и друга коју поред представника ЦИК-а чине представници МУП-ова и Агенције за идентификациона документа, а које, између осталог, имају задатак да се са спискова избришу преминули грађани.

"Обје групе су формиране с циљем да се на неки начин увођењем модерних технологија направи што тачнији списак бирача", истакла је Пирићева.

Подсјетила је да ЦИК нема право да брише људе из спискова чак и кад са сигурношћу зна да су ти људи преминули, већ користи друге начине да одборима на терену укаже на расположиве податке.

"Ево, и сада смо на протеклим изборима у Стоцу општинској изборној комисији у сарадњи са локалним матичним уредом указали да на погодан начин обиљеже њихова имена на бирачком списку и да се на тај начин скрене пажња бирачком одбору да је та особа умрла да не би случајно дошло до неке злоупотребе, односно да неко други гласа у име те особе", рекла је она.

За више од тога, навела је, ЦИК нема законска овлаштења.

Осим проблема неефикасних матичних уреда и МУП-ова, посебан проблем, како је навела, представља ситуација кад један од 1,5 милиона грађана БиХ премине у иностранству.

"Кад наш држављанин умре изван БиХ, тај податак се никад не пријави у матични уред у БиХ, тако да наше институције онда немају податак о тој особи и она остаје на списку", додала је она.

Амила Опардија, портпарол ИДДЕЕА, такође истиче да та институција није надлежна нити одговорна за обраду и ажурирање података, него само за техничко администрирање централног бирачког списка, односно за одржавање евиденција, сервера и мреже за пренос података.

"Између ИДДЕЕА и ЦИК-а постоје тачно дефиниране надлежности о начину и садржају достављања података из ЦБС-а. Податке у евиденције, у складу са Законом о ИДДЕЕА, као и одредбама Закона о ЈМБ, Закона о пребивалишту и боравишту држављана БиХ и Закона о личној карти држављана БиХ, доставља надлежни орган који води евиденције о пребивалишту и боравишту држављана БиХ, чиме се ствара електронска копија података", рекла је она.

Додала је да су упозоравали и Министарства унутрашњих послова и општине, али и ЦИК на ризике који се јављају у случају неадекватне обраде података.

(Независне новине)