Сјећање на жртве: Злочин без казне

Годишњица од почетка НАТО агресије биће обележена бројним манифестацијама широм земље.

Премијер Александар Вучић предводиће централну државну церемонију обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији код Железничког моста са спомен-обележјем у Грделичкој клисури.

Вуцић ће, заједно са породицама страдалих у возу који је погођен НАТО пројектилима у тренутку док је прелазио мост, положити венац и одати почаст свим жртвама страдалим у НАТО агресији.



Путнички воз у Грделичкој клисури, у којем су били цивили, нападнут је 12. априла 1999. године, другог дана православног Васкрса, а идентификовано је 15 погинулих цивила, међу којима је било и деце.

Осим у Грделичкој клисури, годишњица почетка бомбардовања биће обележена и на другим местима у Србији.

Председник Србије Томислав Николић откриће спомен-обележје "Српским мајкама" у Дому Војске Србије.

<имг срц="/стораге/имагес/2017/03/24/151896/сјецање-на-зртве-злоцин-без-казне-2.wебп" />

Државни секретар у Министарству за рад Негован Станковцић положиће венац и одати почаст код споменика деци страдалој током НАТО агресије.

Председник Скупштине града Никола Никодијевић положиће венац на спомен-обележје настрадалим официрима на брду Стражевица.

Члан Градског већа Стево Таталовић положиће венац на Споменик жртвама рата и отаџбине од 1990. до 1999. године.

<имг срц="/стораге/имагес/2017/03/24/151897/сјецање-на-зртве-злоцин-без-казне-3.wебп" />

Заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић положиће венац на спомен-обележје "Зашто?" у Ташмајданском парку.

Биће одржан и комеморативни скуп јединица из гарнизона Новог Сада, којем ће присуствовати градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и потпредседник покрајинске владе Ðорђе Милићевић.

Представници Канцеларије за Косово и Метохију, општина са севера Косова и грађани одаће пошту страдалима у НАТО бомбардовању полагањем венаца испред "Споменика истине", у близини главног ибарског моста у Косовској Митровици.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији отвориће Спомен собу "Цивилне жртве Нато агресије".

<имг срц="/стораге/имагес/2017/03/24/151898/сјецање-на-зртве-злоцин-без-казне-4.wебп" />

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је, 17 година после бомбардовања, током посете Србији, новембра прошле године, изразио жаљење због невиних жртава НАТО кампање.

"Губитак живота невиних људи је била трагедија и због тога дубоко жалим", рекао је тада шеф НАТО-а.

Такође је навео да је сврха и циљ ваздушних акција НАТО-а 1999. године била заштита цивила, у чему се, како је рекао, успело.

У бомбардовању је, међутим, према процени званицних државних органа, погинуло најмање 2.500 људи, а рањено више од 12.500.

<имг срц="/стораге/имагес/2017/03/24/151899/сјецање-на-зртве-злоцин-без-казне-5.wебп" />

Према појединим изворима, страдало је и 4.000 грађана, док Фонд за хуманитарно право наводи да је страдало 759 особа.

Подаци Министарства одбране говоре о 1.008 убијених војника и полицајаца.

Процењена штета причињена у нападима на војне, цивилне и привредне објекте, такође варира, па тако експерти из Групе-17 током 2000. износе податак о штети у висини од око 30 милијарди долара, док у јавности фигурира износ у висини од цак 100 милијарди долара.

Војна интервенција НАТО алијансе званицно је оконцана 11. јуна 1999, када је потписан Војно-техницки споразум између Медународних безбедносних снага (КФОР) и владе Савезне Републике Југославије и Републике Србије у Куманову, 9. јуна 1999.

<имг срц="/стораге/имагес/2017/03/24/151900/сјецање-на-зртве-злоцин-без-казне-6.wебп" />

Напад на Савезну Републику Југославију, односно на Србију, извршен је без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, а као разлог НАТО је навео хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији и неуспех преговора о будуцем статусу покрајине, који су вођени у Рамбујеу и Паризу.

Конкретан повод за поцетак бомбардовања било је убиство 45 косовских Албанаца, мештана села Рацак, 15. јануара 1999, за које бројни извештаји тврде да су били цивили, насупрот тврдњама тадашње власти СРЈ да је рец о припадницима терористичке органоизације.

Наредбу о почетку операције, назване Милосрдни анђео, тадашњем команданту савезницких снага, америцком генералу Веслију Кларку, издао је генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

<имг срц="/стораге/имагес/2017/03/24/151901/сјецање-на-зртве-злоцин-без-казне-7.wебп" />

Деветнаест земаља алијансе поцело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из цетири ваздухопловне базе у Италији.

Најпре су гађани противваздушушна одбрана и други објекти Војске Југославије, и то у Приштини, Батајници, Раковици (Стражевица), Младеновцу, и другде.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада није нашао на мети.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.

<имг срц="/стораге/имагес/2017/03/24/151902/сјецање-на-зртве-злоцин-без-казне-8.wебп" />

Оштецено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 децјих вртица, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Уништена је трецина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панцеву и Новом Саду.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона, а употребљена је и забрањена муниција са осиромашеним уранијумом.

Извор: Агенције
Фото: Архива