Блиједи љубав према родном крају

Ове занимљиве трендове откривају резултати Завода за статистику РС добијени обрадом података са пописа становништва из 2013. године.

 Попис је показао да од укупно 1.170.342 становника у Српској од рођења у истом месту станује њих 412.703 и у готово свим срединама они су у мањини у односу на оне који су нови дом пронашли у другој локалној заједници.

Подаци показују да таква слика није у само три општине - Кнежеву, Љубињу и Оштрој Луци, где има више становника који у њима живе од рођења него оних који су одлучили да се скрасе у тим срединама.

У градове Српске је из другог насељеног места унутар исте општине, друге општине у РС, ФБиХ, Брчко дистрикта и иностранства дошло 757.639 људи.

Статистичари су дошли до података да је највише људи нову адресу пронашло за време ратних дејстава од 1991. до 1995. године, што је и очекивано јер су у том периоду биле највеће миграције становништва.

Унутар једне општине место боравка променила су 135.122 лица, а из једне локалне заједнице у другу прешло је 105.165 људи.

Иако статистика није навела појединачне податке за сваку од тих земаља понаособ, из укупних се види да је од странаца у РС стигло највише особа из бивше СФРЈ и то 75.116, а из других иностраних држава стигло је 45.766.

Највише досељеника је у Бањалуци - 109.255, што према оцени демографа није изненађење јер је реч о највећем граду, административном и универзитетском центру.

Следи Бијељина у којој данас живи више од 70.000 оних који у њој нису рођени, те Приједор, у којем се скрасило 57.480 "нових" становника. На листи пожељних градова су и Добој и Зворник.

Нову адресу у градским срединама у РС махом су тражили и они које је живот на територију Српске довео из неких од бивших југословенских република, али и других држава. РС је нови дом за њих 180.305.

Демограф Стево Пашалић истиче да су резултати пописа које је Српска добила углавном потврдили оно што се знало и пре, а то је да у велике центре стиже све више људи.

"Ради се о унутрашњим миграцијама и процесу одсељавања према градовима из мањих средина. Празне се сеоска подручја и одлази се у веће градове, па чак и из општина у општине из низа разлога, а главни је нада у бољи живот. То се махом односи на млађе категорије и то није изненађујући број", казао је Пашалић.

Ово подручје је, каже он, познато по унутрашњим, али и спољним миграцијама.

"Ту се ради махом о младим људима који се школују изван места ранијег боравка и с временом желе да тамо и остану. Заволе те средине, имају веће шансе за запослење, а класичан пример је Бањалука, која демографски стоји фантастично захваљујући само досељавању, а не домицилном становништву", каже Пашалић.

Додаје да је добро што је РС добила демографске податке и што сада има праву слику многих сегмената друштва.

Извор: Глас Српске