Из Зворника отишло 2.000 породица?

Са обале Дрине у последње две године иселило се око 2.000 породица или 6.000 људи.

То су подаци Уније за одрживи повратак и интеграције БиХ који су објавили да је из Републике Српске и Федерације БиХ за само две године иселило више од 80.000 људи.

Међутим, иако се у протеклом периоду много учинило на запошљавању у Зворнику, многи свој пут за бољу и сигурнију будућност виде у земљама Европске уније, где је као по традицији и пре рата радио велики број Зворничана.

Бојан Ивановић, заменик градоначелника Зворника, каже да не зна на основу којих параметара су узети ови подаци и да са подацима са којим они располажу не иду у прилог тој чињеници.



"Исељавања сигурно има, али ми константо имамо и прилив становника из околних општина регије. Са друге стране, свако ко нађе бољи посао он ће променити место боравка. То се односи и на Србе и на Бошњаке. Јасно је да ће и Бошњаци који имају држављанство неке од земаља ЕУ тамо тражити посао због бољих зарада. Поготово због чињенице да је велики број њихових родитеља већ стекао држављанство током деведесетих година у земљема ЕУ, односно само из Козлука и Доњег Шепка тај број је око 2.000 људи", каже Ивановић.

Наводи да ова заједница чини све да покрену процес запошљавања и да младим људима обезбеде шансу за посао.

"Прошле године имали смо највећи проценат запошљавања од ратних дешавања. По први пут број запослених је пао испод 5.000 на евиденцији Бироа. Број запослених 2008. у Зворнику је био 8.200, а на крају 2016. тај број је 9.575 радника. Немамо ни осипања броја ученика у школама чак смо у петогодишњем просеку имали неколико ученика више него ранијих година", каже он.

Наводи да у прилог овоме иде и повећана стамбена изградња на подручју града Зворника.

Према званичним подацима градске управе из септембра месеца прошле године број ученика који се уписао у прве разреде шест основних школа је био већи за три у односу на петогодишњи просек. То показује да се стање није променило, али може се очекивати да се овај параметар промени будући да у иностранство углавном одлазе млади од 20 година.

С друге стране, у причу о исељавању из Зворника треба додати и неколико специфичних чињеница.

Једна од њих је да је и пре рата Зворник имао велики број радника на привременом раду у иностранству, поготову у Швајцарској, али и другим републикама бивше СФРЈ. Посебно се то односи на неколико месних заједница са севера зворничке општине где скоро да нема домаћинства да нема неког у иностранству.

Колики је број исељеника говори и чињеница да се њихове млађе генерације одлично уклапају у средине у које живе и граде успешне каријере. Најбољи пример је и недавна кандидатура Славице Виви Костић, пореклом из Зворника, која је на локалним изборима у Белицони у Швајцарској.

Ово ће њој бити други пут да учествује на изборима, јер је пре две године била кандидат њене партије и на изборима за Владу Кантона Тићино. За „ЕуроБлиц“ каже да јој је жеља да се активно укључи у политички живот Швајцарске и својој деци омогући што боље услове за живот у тој земљи. То заправо говори да они као и нове генерације младих људи траже сигурније услове за живот и уређене земље у којима се може планирати будућност.

Осетан одлазак

Хасан Гребић из Удружења за одрживи повратак из Зворника каже да се не може тачно рећи која је бројка у питању, али да је исељавање осетно.



"Видно је да се исељавају не само појединци него и читаве поородице. Који је тај коначан број то не знамо. Ми ћемо стога аплицирати код аустријске организације „Хилфсwерк” за пројекат који ће одухватити преко 30 општина у БиХ у оквиру кога би се дошло до тачних података о овом питању", рекао је Гребић.

Извор: Блиц.рс
Фото: РАС/Србија