Обиљежен јубилеј рођења Вишњића

Писци су прво на гробу славном пјесника запалили свијећу донесену из православне цркве у семберском селу Бродац, насљедници спаљене богомоље брвнаре, пред којом је млади Вишњић, потоњи пјесник буне, говорио своје прве епске стихове.



Испред Филиповог споменика своје стихове говорили су пјесници Љубомир Ћорилић из Лознице и Миљурко Вукадиновић из Београда, а о славном земљаку говорили су Миомир Филиповић - Фићо, из Удружења "Завичај", књижевници Петар Вејновић из Шида, Момчило Васиљевић из Сремске Митровице, Станко Андрић из Вишњићева, привредник Ђорђе Славињак и писац Тихомир Несторовић из Бијељине.

<имг срц="/стораге/имагес/2017/03/27/152508/обиљезен-јубилеј-родења-висњица-2.wебп" />

Учесници ове манифестације посјетили су и мјесто у Вишњићеву гдје је некада била Филипова кућа, те споменик пјеснику у центру села.

Договорено је да РТВ БН, УКС и "Завичај" током године јубилеја у Семберији, Срему, Мачви, Београду и у подмајевичком крају организују књижевне сусрете славном пјеснику у част.

Филип Вилић Вишњић рођен је 1776. године на Вилића гувну, у угљевичком селу Горња Трнова, а упокојио се у 1834. године у сремском селу Грк, које је касније названо Вишњићево по славном пјеснику, у чијем је гробљу и сахрањен.

Историчари књижевности Филипа Вишњића пореде са Хомером, аутором "Илијаде" и "Одисеје", јер је и он са шеснаест пјесама и пет хиљада стихова свједочио о Првом српском устанку, па га називају и пјесником буне.

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/ТНТу-Xесх0Q" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

БН телевизија