Отимање војне имовине Српској

Захтјев је самоиницијативно послала бивши правобранилац БиХ Медина Вилић за вријеме док је обављала ту функцију. У тим случајевима чак није донесена ни одлука Суда БиХ на коју би се позвала, иако РС ни под тим условом не прихвата да војна имовина буде укњижена на БиХ јер суд и не може да се бави тим питањем.

Вршилац дужности правобраниоца БиХ Млађен Мандић, који је наслиједио Вилићеву након што је почетком године отишла у пензију, потврдио је јуче "Гласу Српске" да је РУГИП-у упућен спорни захтјев.

''Вилићева је то урадила без знања Колегијума Правобранилаштва БиХ и са њеним захтјевом нису били упознати ни хрватски ни српски члан. Њен захтјев нема никакву правну снагу. Ја то никад нисам потписао'', каже Мандић.

Он је подсјетио да је Правобранилаштво БиХ морало да тражи од Републике Српске књижење војне имовине у Хан Пијеску на БиХ, јер је Суд БиХ у том случају донио одлуку која је постала правоснажна.

''То је морало бити затражено јер је неизвршење судске одлуке кривично дјело. Осталих десет захтјева нема никакву правну снагу, јер да би то било уписано, мора се имати извод из грунтовнице. То је вјероватно била само нека врста обавјештења и то не обавезује ни РУГИП, ни РС на књижење'', рекао је Мандић.

У РУГИП-у кажу да је само захтјев за укњижење права власништва над војним објектом "Велики Жеп" у Хан Пијеску заснован на судској пресуди.

''У преосталих десет случајева није донесена судска пресуда, па је непознато зашто нам је Правобранилаштво БиХ упутило спорни захтјев'', кажу у РУГИП-у.

Савјетник министра правде РС Никола Ковачевић каже да је несхватљиво да Правобранилаштво БиХ тражи да сва перспективна војна имовина на територији Републике Српске буде укњижена на БиХ без одлуке Суда БиХ.

''Ту се ради о територији Републике Српске, а не о имовини. БиХ нема територије јер је она Дејтонским споразумом подијељена на ентитете и дистрикт. Република Српска на својој територији врши законодавну, извршну и судску власт. Друга је ствар када неко физичко или правно лице има право да стекне својину на имовину. Када би Република Српска уступила БиХ своју територију, то би значило да на тој територији Република Српска више не би имала ни законодавну ни извршну ни судску власт - каже Ковачевић.

Он наводи примјер војног комплекса на Мањачи надомак Бањалуке чија је територија величине једне општине.

''Кад би то било укњижено на БиХ, не само да би Република Српска ту изгубила власт, него би тиме њена територија била умањена. Уставом Републике Српске је дефинисано да је територија Српске неотуђива, недјељива и јединствена и то значи да је и Суд БиХ донио одлуку супротну Уставу Републике Српске'', каже Ковачевић.

Књижење перспективне непокретне војне имовине постављено је на министарском састанку у Талину 2010. године као услов БиХ за почетак примјене Акционог плана за чланство у НАТО-у (МАП). Тада је БиХ условно додијељен МАП, уз захтјев да укњижи 63 перспективне непокретне војне локације као своје власништво. Шефови водећих политичких странака у БиХ договорили су да ће то питање бити ријешено у пакету са осталом државном имовином.

Дерогирање закона

Никола Ковачевић је нагласио да и високи представник за БиХ Валентин Инцко девалвира своје законе пишући предсједавајућем Савјета министара БиХ Денису Звиздићу да је војна имовина у власништву БиХ.

- Тиме дерогира закон који је високи представник наметнуо 2005. године. Тај закон забранио је располагање имовином - рекао је Ковачевић.

Локације војне имовине за коју је затражено да буде укњижена на БиХ: Добој, Приједор, Билећа, Дервента, Прњавор, Угљевик, Фоча, Бањалука, Бијељина, Хан Пијесак.

(Глас Српске)