Јод је важан за добро здравље
Јод је минерал који се у људском организму налази у траговима и мало је познато шта све овај хемијски елемент чини за наше здравље.
Магазин
Лекари и пацијенти широм света откривају како одговарајући ниво јода у нашем телу утиче на здравље. У данашње време, већина светске популације је дефицитарна јодом, јер се садржај јода у тлу смањује. Познато је да је јод неопходан нашем телу како би нас заштитио од разних токсина, који негативно утичу на наше здравље. Најчешће се повезује и познато је да је јод неопходан за правилан рад штитне жлезде
Модерна медицина данас усваја нове корисне биолошке формулације када је у питању јод. Како би се прошириле његове благодети, а које прелазе границе традиционалног схватања, која се односе на здравље штитне жлезде. Јод се данас примењује у терапији код фиброцистичних промена у дојкама. Према недавно спроведеним истраживањима, недостатак јода се повезује и са појавом тумора дојки, рака материце, штитне жлезде, јаника и многих других болести.
Ако се све ово узме у обзир, јод није важан само за преживљавање, већ и квалитетан живот. Сматра се да су дневне потребе организма за јодом далеко веће од оних препоручених.
Др Гуy Е. Абрахам, један од водећих истраживача о јоду, предложио је да потребни дневни унос, који је неопходан за одржавање засићености јода у целом телу, износи 13 мг дневно. Ову калкулацију темељи на следећим чињеницама: штитној жлезди је за правилан рад потребно око 6 милиграма јода дневно, грудима је потребно 5 милиграма дневно , што оставља 2 милиграма јода за потребе других органа у телу.
Препоручени дневни унос јода према СЗО износи 150 микрограма за одраслу особу, док се трудиницама и дојиљама препоручују двоструко веће количине односно од 250-300 микрограма.
Б 92
фото:интернет
Модерна медицина данас усваја нове корисне биолошке формулације када је у питању јод. Како би се прошириле његове благодети, а које прелазе границе традиционалног схватања, која се односе на здравље штитне жлезде. Јод се данас примењује у терапији код фиброцистичних промена у дојкама. Према недавно спроведеним истраживањима, недостатак јода се повезује и са појавом тумора дојки, рака материце, штитне жлезде, јаника и многих других болести.
Ако се све ово узме у обзир, јод није важан само за преживљавање, већ и квалитетан живот. Сматра се да су дневне потребе организма за јодом далеко веће од оних препоручених.
Др Гуy Е. Абрахам, један од водећих истраживача о јоду, предложио је да потребни дневни унос, који је неопходан за одржавање засићености јода у целом телу, износи 13 мг дневно. Ову калкулацију темељи на следећим чињеницама: штитној жлезди је за правилан рад потребно око 6 милиграма јода дневно, грудима је потребно 5 милиграма дневно , што оставља 2 милиграма јода за потребе других органа у телу.
Препоручени дневни унос јода према СЗО износи 150 микрограма за одраслу особу, док се трудиницама и дојиљама препоручују двоструко веће количине односно од 250-300 микрограма.
Б 92
фото:интернет
Коментари (0)
Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.