Молитвеник Исидоре Секулић

Протођакон др Љубомир Ранковић успео је да пронађе "Десет молитвица" Исидоре Секулић, наше знамените књижевнице.

Молитвице које је доносила долазећи редовно у "малу топчидерску цркву" у Београду сведоче о духовној снази, дубини и ширине те, по многим мишљењима, најпросвећеније жене у историји српске културе. Баш због драгоцености молитви, њихове лепоте и смисла, шабачки "Глас цркве" их је у тиражу од 150.000 примерака штампао пред васкршње празнике, од чега ће 40.000 бити подељено бесплатно деци и омладини Епархије шабачке СПЦ.

"Овај драгоцени рукопис у ком су брилијантне речи славне Исидоре, пронашао сам сасвим случајно у заоставштини владике Јована, бившег епископа шабачког и ректора Београдске богословије, иначе синовца, саборца и сапатника светог владике Николаја Велимировића."

Исидора је ове молитве додавала у своје уобичајене молитве у том њему милом и драгом Храму у Београду.

Исидора Секулић рођена је 1877. године у Мошорину. Школовала се у Новом Саду, Сомбору, Шапцу, Панчеву и Београду. Докторирала је 1922. године. Била је први челник Удружења писаца Србије, члан ПЕН и прва жена академик код Срба. Умрла је 1958. године у Београду, остављајући иза себе бесмртна дела као што су: Сапутници, Ђаци Богородичне цркве, Кроника паланачког гробља, Писма из Норвешке, Његошу књига дубоке оданости.

"И полазим из храма спремна за оно што ме с друге стране чека, као да је то само један дан трајања и дечја игра. Али кад пређем праг, осврнем се и уздахнем тешко уздахом живота, уздахом из света. Господе, дај ми да не заборавим прелазити тај чудни, заједнички праг између твоје и моје куће, да поново долазим у твоју кућицу крај друма, између неколико дрвета", писала је Исидора Секулић.

(БН телевизија / В. Митрић)