Лијевче поље: Врбас све плићи!
Неопходна је израда стратегије о уредјењу и заштити коридора Врбаса кроз општине Бањалука, Лакташи и Србац, јер ова ријека доживљава ерозију и постаје све плића, а плодно Лијевче поље остаје без подземних вода, што може озбиљно да угрози пољопривредну производњу.
Република Српска
Ово је изјавио познати свјетски стручњак за екологију, професер Чедо Максимовић са „Империјал колеџа“ из Лондона, који је данас са начелником општине Србац Млађаном Драгосављевићем, посјетио Компанију „Перутнина-Птуј“ у Повеличу.
Он је разговарао о примјени савремених технологија за пречишћавање отпадних вода, стварању обновљивих извора енергије и заштити природе и човјекове животне средине. Чедо Максимовић је поријеклом из србачке општине и жеља му је да помогне свом крају у рјешавању еколошких проблема.
Он упозорава да је Врбас од животног значаја за становништво ширег подручја и да се мора заштитити, јер би посљедице могле бити несагледиве.
„Идеја о томе је стара, а сада су стечени услови за заштиту ријеке, али и израду комплетне стратегије са становишта интегрисања појединих привредних грана пољопривреде, енергетике, туризма, комуналне инфраструктуре и екологије у ове три општине, у складу са новим технологијама и европским стандардима заштите природе“, казао је Максимовић.
Он је нагласио велики значај инсталирања постројења за прераду отпадних вода, јер се тиме не само штити ријека од загађења, већ обезбјеђују и алтернативни извори енергије, при чему се праве уштеде и до 40 одсто у односу на конвенционалну изградњу пречистача.
Примјена нових технологија на малом простору могућа је и у градовима, јер се у потпуности елиминишу непријатни мириси и бука. У свијету је подигнуто више од 300 таквих постројења, а као примјер проф. Максимовић наводи Будимпешту, гдје је са представницима општине Србац посјетио најновија постројења за пречишћење отпадних вода мађарске компаније „Биополус“.

„Општина Србац има вишедеценијски проблем одлагања отпада и јавне канализације, и зато је заинтересована за ову причу, поготово због индустријских зона Црнаја и Ситнеши, у којима се планира подизање нових производних капацитета“, рекао је начелник ове општине Млађан Драгосављевић.
И у Компанији „Перутнина-Птуј“ изразили су спремност да се укључе у овај пројекат, јер садашњи капацитет биолошког пречистача отпадних вода не може задовољити потребе због повећане производње.
Велибор Поповић, технолог у овом предузећу, каже да је у току реконструкција клаонице и испуњавање европских стандарда за добијање извозног броја, што се мора реализовати до 31. јула, док је проширење пречистача отпадних вода планирано за 2018. годину. Укупна инвестиција износи близу 500.000 евра.
Осим клаонице „Перутнина-Птуј“, професор Чедо Максимовић је посјетио и неколико перадарских фарми у србачкој општини, Бању "Слатина" у Лакташима и разговарао о истој теми са представницима општине Бањалука и Лакташи.
Уколико његова идеја наиђе на подршку, прва фаза пројекта „Коридор Врбаса и постројење за прераду отпадних вода“ биће припремљена до краја ове године, након чега слиједи апликација пројекта код европских фондова и банака.
(БН телевизија/С. К.)
Он је разговарао о примјени савремених технологија за пречишћавање отпадних вода, стварању обновљивих извора енергије и заштити природе и човјекове животне средине. Чедо Максимовић је поријеклом из србачке општине и жеља му је да помогне свом крају у рјешавању еколошких проблема.
Он упозорава да је Врбас од животног значаја за становништво ширег подручја и да се мора заштитити, јер би посљедице могле бити несагледиве.
„Идеја о томе је стара, а сада су стечени услови за заштиту ријеке, али и израду комплетне стратегије са становишта интегрисања појединих привредних грана пољопривреде, енергетике, туризма, комуналне инфраструктуре и екологије у ове три општине, у складу са новим технологијама и европским стандардима заштите природе“, казао је Максимовић.
Он је нагласио велики значај инсталирања постројења за прераду отпадних вода, јер се тиме не само штити ријека од загађења, већ обезбјеђују и алтернативни извори енергије, при чему се праве уштеде и до 40 одсто у односу на конвенционалну изградњу пречистача.
Примјена нових технологија на малом простору могућа је и у градовима, јер се у потпуности елиминишу непријатни мириси и бука. У свијету је подигнуто више од 300 таквих постројења, а као примјер проф. Максимовић наводи Будимпешту, гдје је са представницима општине Србац посјетио најновија постројења за пречишћење отпадних вода мађарске компаније „Биополус“.
„Општина Србац има вишедеценијски проблем одлагања отпада и јавне канализације, и зато је заинтересована за ову причу, поготово због индустријских зона Црнаја и Ситнеши, у којима се планира подизање нових производних капацитета“, рекао је начелник ове општине Млађан Драгосављевић.
И у Компанији „Перутнина-Птуј“ изразили су спремност да се укључе у овај пројекат, јер садашњи капацитет биолошког пречистача отпадних вода не може задовољити потребе због повећане производње.
Велибор Поповић, технолог у овом предузећу, каже да је у току реконструкција клаонице и испуњавање европских стандарда за добијање извозног броја, што се мора реализовати до 31. јула, док је проширење пречистача отпадних вода планирано за 2018. годину. Укупна инвестиција износи близу 500.000 евра.
Осим клаонице „Перутнина-Птуј“, професор Чедо Максимовић је посјетио и неколико перадарских фарми у србачкој општини, Бању "Слатина" у Лакташима и разговарао о истој теми са представницима општине Бањалука и Лакташи.
Уколико његова идеја наиђе на подршку, прва фаза пројекта „Коридор Врбаса и постројење за прераду отпадних вода“ биће припремљена до краја ове године, након чега слиједи апликација пројекта код европских фондова и банака.
(БН телевизија/С. К.)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (1)
Ах
Ваљда се подземне воде спустају ако је корито ријеке дубље.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.